Impakt međunarodne pomoći na ekonomske performance RS i FBiH

Uprkos činjenici  da ekonomska performansa i ekonomska situacija  Republike Srpske i Federacije BiH, su  po mnogim parametrima slični, nedostatak reakcije u Republici Srpskoj na zbivanja koja su pre par dana otpočeli u Tuzli je simptomatičan.

Površni ili zlonamerniji analitičari će ovu razliku u reakcijama   verovatno pripisati opštem trendu entitetskih dijametralnosti po pitanjima gotovo svega. Jednostavno, teza ovih je, da koncenzusi između entiteta  su retki izuzeci, zbog toga što  svaki od entiteta pre svega vodi računa o vlastitom nacionalnom projektu. Konačno ishodište ovakvih analiza  je sada, već sasvim rutinski postalo to  da je Dejtonski sporazum ultimativni krivac za sve nedaće građana Bosne i Hercegovine.  U oba entiteta ovakav površan pristup je lakši, ne zahteva trošenje vremena na  konkretne analize, koje bi ulazile u suštinu  razumevanja razloga, a publicitet mu je zagarantovan, obzirom da kompromisi koje je  sporazum nametnuo obema stranama su podjednako nepopularni u oba entiteta. Osim toga ove površne analize imaju jednu veliku prednost, jer samim odsustvom analitičkog pristupa ne rizikuju da  razotkriju te sasvim konkretno ukažu ne neke od neprijatnih istina o  BiH.

Statistike dva entiteta koje direktno ili indirektno “mere” socijalni profil stanovništva su neosporno slične.  Međutim ono što je potpuno različito je put koja su ova dva entiteta u poratnim godinama prevalila da bi došla do ovih sličnih statistika. Bilo koja analiza, ekonomska ili politička, današnjeg stanje i performance ekonomija RS i FBiH kao polaznu tačka mora u obzir uzeti količinu internacionalne pomoći koju je Bosna i Hercegovina izdašno dobila kao i  međuentitetsku distribuciju međunarodne pomoći.

Činjenica je da osim enormne količine dobre volje međunarodne zajednice, nakon rata, ta ista međunarodna zajednica je bila veoma konkretno širokogrudo izdašna u količini materijalne i finansijske pomoći koju je uputila Bosni i Hercegovini.

Ne znam koliko je tipično prosečni stanovnik BiH  upoznat sa statistikom da po glavi stanovnika (dakle po samoj i njegovoj glavi) godišnja pomoć po glavi stanovnika iznosi preko  €1000 godišnje, a koliko je paket pomoći BiH bio ambiciozan u svojim namerama najbolje oslikava direktna usporedba sa američkim  Maršalovim planom pomoći Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Pomoć koju je BiH per capita primila, nadmašuje količinu pomoći per capita  koju je  Maršalovo plana udelio bilo kojoj od  zemalja učesnika plana pomoći.   Rezultati dobrih namera, u slučaju  Maršalavog plana i njegovog ekvivalenta za Japan, su materijalizovani kroz stvaranja ekonomskih čuda .

U BiH je pak,  dobra međunarodna volja rezultirale u skandaloznom korupcijskom fijasku, čije konkretne rezultate imamo priliku ovih dana gledati.

Kumulativan iznos kojeg je BiH dobila u posleratnom periodu, se procenjuje na preko $14 milijardi dolara, što je saglasno podacima   sa Aiddata, koji ovu pomoć, u period 1996 – 2010 procenjuju na 12.7 milijardi “realnih” američkih dolara, koristeći 2009-tu kao baznu godinu. Također treba primetiti  da ova pomoć nije bila “ravnomerno” distribuisana između entiteta, bez obzira koju definiciju “ravnomernosti” uzeli kao objektivnu i validnu. Sasvim je logično i fer očekivati da 2/3 upućene  pomoći je donja granica koju je FBiH trebala da primi, obzirom da su približno takvi, kako odnosi veličina populacije tako i veličina ekonomije. Također je savim fer na ovih 2/3 proporcije međunarodne pomoći dodat još nekoliko dodatnih  procenata, zbog činjenice da se u Sarajevu nalaze centralizovane državne  institucije Konačno,   nakon ovoga sledeći dodatni procenta je također moguće racionalizirati relativno većim materijalnim  stradanjima Federacije, uprkos tome što je devastacije ekonomskih dobara bilo u oba entiteta.

Baza podataka međunarodne pomoći su ogromne i ovoj instanci nisam imao vremena da odredim tačno precizan odnos distribucije međunarodne pomoći koje su primili  RS i FBiH. Međutim ono što je izvesno iz limitovanih “test” uzoraka koje sam proverio je da količina pomoći koju je RS primila  iznosi manje od  10% sveukupne pomoći koju je Bosna i Hercegovina kumulativno primila. Iz perspektive broja stanovništva  ili potreba za ekonomskom pomoći stanovništvu, ovakva distribucija međunarodne pomoći je potpuno nelogična i sasvim jasno, konkretno  i  bez bilo kakvog ustručavanja očito ukazuje na  status međunarodne parije, kojeg je RS nekada imala.

U ovome članku smo se pozabavili godišnjim veličinama međunarodne pomoći koju je BiH u periodu od 1996 – 2010 primala kao i impaktu kojeg je ova pomoć imala na subsekventan ekonomski rast RS i FBiH.  U najjednostavnijoj formi ideja nam je bila prvo da vidimo koliko je procentualno učešće internacionalnih donacija u nacionalnom dohotku Bosne i Hercegovine kao i entitetsku distribuciju ovih donacija a zatim i  njihovo procentualno učešće u ekonomskom rastu entiteta u godini kada je donacija primljena.   Nakon ovoga smo uzeli u obzir da bi donacija trebala imati  prominentan impact i na rast gdp u entitetima u narednoj godini zbog “lag” efekta, tako da smo izračunali i  procentualno učešće međunarodne pomoći u  rastu gdp-ja dva entiteta u narednoj, subeskventnoj godini nakon njenog primanja. Ideju iza analize će verovatno najbolje biti objašnjena konkretnim primerom.

Uzmimo kao primer 2006 godinu. U 2006 nominalni GDP RS i FBiH je bio 6,5 i 12,5 milijardi   konvertibilnih maraka respektivno dok je gdp čitave BiH bio 19 milijardi KM.Međunarodna pomoć čitavoj BiH je iznosila 6.08% sveukupnog nacionalnog dohotka, dakle otprilike 1.16 milijardi KM od kojih je 10%, dakle 116 miliona KM završilo u RS, dok je ostalih  1.04 milijarde otišlo kao pomoć  FBiH.

Nivo GDP u 2005 u RS je bio 6.2 milijarde KM, što znači da je porast GDP u 2006 bio 332 miliona KM  (6.5 – 6.2 milijarde = 332 milona), implicirajući da međunarodna pomoć koju je RS primila (116 miliona KM u 2006)  iznosi oko 35% nominalnog rasta GDP.

U FBiH nivo gdp u 2005 je bio 11 milijardi KM, što znači da je porast nominalnog GDP u 2006 iznosio otprilike 1.5 milijardi KM, opet implicirajući da međunarodna pomoć koju je primila FBiH iznosi 70% nominalnog rasta nacionalnog dohotka.

Sada nam samo još ostaje da proverimo relativitete međunarodne pomoći iz 2005 na ekonomski rast entiteta 2006. U 2005 nominalni GDP za RS, FBiH i čitavu BiH su bili 6.2, 11 I 17.2 milijarde KM respektivno. Internacionalna pomoć u 2005 godini je iznosila 5.6% posto nacionalnog dohotka, dakle 957 miliona KM  u totalu,  od kojih 96 miliona pomoći RS i ostatak, 862 miliona KM pomoći za FBiH.

U odnosu na rast GDP u 2006 procenti ove pomoći iznose 14.3% u RS i 65.4% u FBiH.

Ekonomski podaci za RS i FBIH su vremenski ograničeni, tako da njihova dugoročnija analiza neminovno podrazumeva mukotrpan posao prikupljanja podataka iz nekoliko različitih baza podataka što obično podrazumeva da postoji potreba za njihovom daljnom transformacijom u istu baznu godinu ili istovetnu drugu vrstu denominacije.

Podaci za oba entiteta, u periodima nakon 2006, su  lako dostupni. Za period 2000-2006 smo za FBiH koristili Statistički Godišnjak  Federalnog Zavoda za Statistiku, koji sežu unazad do 2000 godine. Obzirom da agregatni podaci za čitavu BiH su dugoročnije dostupni , zajednički sa  podacima FZS-a oni su nam omogućili da podatke za RS u period 2000 – 2006 jednostavno impliciramo kao razliku  između podataka   BiH i FBiH-a. Za period prije 2000, od 1996 – 2006 smo pretpsotavili da stope ekonomskog rasta oba entiteta su bile identične stopi agregatnoj stopi rasta za čitavu BiH što praktično znači da procentualni udeli ekonomija RS I FBIH u sveukupnoj ekonomiji BiH su o ovom period fiksirani na iznose 30% i 70%.

Podaci za godišnju međunarodnu pomoć pomoć su dati kao realne  dolarske varijabile sa baznom godinom 2009. Obzirom da u jednoj od bazi podatak kojoj imam pristup realni GDP BiH je denominiran i dostupan u američkim dolarima, ali u baznoj godini 2005, jedino što smo morali učiniti je promeniti baznu godinu u 2009 nakom čeka smo izračunali procentualno učešće pomoći u godišnjem GDP-ju Bosne i Hercegovine.

Rezultat sumiramo u sledećoj tabeli:

 

Iz tabele je očito da posleratna ekonomska performansa Republike Srpske je mnogo manje zavisila od međunarodne pomoći  nego što je to slučaj u FBiH. Izuzimajući 2008 godinu gde je globalna recesija imala brutalan impakt na oba entiteta kontribucija međunarodne pomoći niti u u jednoj instance u Republici Srpskoj nije prešla 30%.

U FBiH ovo nije slučaj. Čak u šest godišnjih instanci postoje bizarne situacije da vrednost  godišnjeg ekonomskog rasta je  bila manja od količine internacionalne pomoći koju je FBiH primila u toj istoj godini. U tabelama to su iznosi od preko 100% u kategorijama “Int. Pomoć kao % rasta nominalnog GDP u godini primanja pomoći, RS”.

Dobijena pomoć se također pozitivno ne reflektuje na ekonomski rast u godini nakon dobijanja pomoći. U RS  proporcionalno učešće pomoći ponovo, niti jednom ne prelazi 30% niti u narednoj godini dok  u FBIH udeo pomoći u narednoj godini samo jednom je ispod nivoa od 50% , 44%, u 1999 godini.

Iz priloženog sasvim je očito da do trenutnog socijalnog stanja stanovništva, RS i FBiH su prevalile sasvim drugačiji put. RS je daleko više se oslanjala na performansu vlastite ekonomije,  u ovim procesima je bila daleko više “self-sufficent” sa krajnjim rezultatom da nivoi plata i penzija su marginalno manji, sli sasvim slični nivoima u FBiH ali s tim da je  nezaposlenost u RS nešto manja.

Očit zaključak da uprkos sličnom socijalnom profilu stanovništva RS I FBiH uopšte nemaju slične razloge za socijalni bunt.

Razloge za nezadovoljstvo stanovništva FBiH koje je odvelo iz socijalnog bunta preraslo u destruktivan haos, pre svega treba pokušati objasniti kroz ove bizarno visoke participacije međunarodne pomoći u odnosu na rast GDP-ja, koja je u Federaciji BiH bila iz godine u godinu, uobičajena pojava od samog završetka rata već  skoro zadnjih 20 godina.  Sa ovolikim iznosima međunarodne pomoći, je bilo moguće postići mnogo toga – osim što bi socijalni staus stanovništva trebao generalno da je bolji, radi se o ozbiljnim količinama novaca koja je jednostavno morala podignuti nivo ekonomske performanse i reducirati nezaposlenost.  Razlozi za bunt će veoma lako biti objašnjeni prateći tokove novaca obzirom da statistike za međunarodnu pomoć koju je FBiH dobila sasvim očito ukazuju na korupciju spektakularnih razmera, da su sredstva iskorištena za individualna bogaćenja.

Daleko od toga da sugestiramo da je RS imuna na korupciju ali sama disproporcija pomoći koje su RS i BiH primili ukazuje da osim što je RS imala mnogo manje vetra u leđa, problem sa korupcijom u RS je, kada iskazan u KM kao mernoj jedinici, ipak daleko manji problem.