Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Hoće li smanjivanje javne potrošnje dovesti do smanjivanja budžetskog deficita i javnog duga ili se može dogoditi sasvim suprotno – da budžetski deficit i javni dug budu veći nego pre predloženih mera?
Dvojica ekonomista MMF-a objavili su rad 2013.godine i ukazali da su ranije pretpostavke o visini fiskalnog muliplikatora od 0,5 bile pogrešne ,a da se stvarna cifra kraće između 0,9 do 1,7.
Dakle, 1% pada javne potrošnje može dovesti do smanjenja stope rasta BDP-a i do 1,7%
Ove tvrdnje potkrepili su analizama podataka iz četiri zemlje koje su u periodu od 2007.-2013.primenjivale mere fiskalnog prilagođavanja.I šta kažu egzaktni podaci:
BUDŽETSKI DEFICIT / SUFICIT U ODNOSU STOPA NEZAPOSLENOSTI
NA BDP U %
IRSKA 2007. 0,2 2013. –7,2 2007. 4,7 2013. 13,1
GRČKA 2007. -6,5 2013 –12,7 2007. 8,4 2013. 27,5
ŠPANIJA 2007. 2,0 2013. –7,1 2007. 8,2 2013. 26,1
ITALIJA 2007. –1,6 2013. -3,0 2007. 6,1 2013. 12,2
JAVNI DUG U ODNOSU NA BDP U % STOPA RASTA BDP-A U %
IRSKA 2007. 24,9 2013. 1234,7 2007. 5,0 2013. -0,3
GRČKA 2007. 107,4 2013. 175,1 2007. 3,6 2013. -3,9
ŠPANIJA 2007. 36,3 2013. 93,9 2007. 3,5 2013. -1,2
ITALIJA 2007. 103,3 2013. 132,6 2007. 1,7 2013 -1,9
Džozef Stiglic,nobelovac, kaže u svom govoru italijanskim kongresmenima u septembru ove godine:“Zemlje koje su usvojile najoštrije mere štednje,imale su najgore rezultate. To je bio i predvidljiv ishod: ako BDP pada i fiskalni prihodi se redukuju tako da to može samo da pogorša dužničku poziciju država.Danas je problem slaba tražnja,a ne ponuda. Pogrešne strukturne reforme kroz smanjivanje plata ili slabljenje socijalnih amortizera,smanjiće agregatnu tražnju ,sa očiglednim posledicama na zaposlenost i dinamiku ekonomskog oporavka.
Šest godina posle početka globalne krize, mnoge evropske zemlje nisu suočene sa recesijom već depresijom. u njima je BDP po stanovniku niži nego 2008.godine“.
Povećali smo stope PDV-A, uveli solidarni porez,najavili štednju na svim nivoima a za rezultat smo imali pad BDP-a, povećanje javnog duga i budžetskog deficita.Restriktivna monetarna i budžetska politika najkraći je put u ekonomski kolaps. Shvatajući pogubne posledice ovih mera na privredu ministar Finansija nam je pre dva dana rekao koji će epitaf stajati na spomeniku mrtve privrede:“Nema te tražnje koja može pomoći ovakvoj privredi“.A ko će onda ministre pomoći državi?
Zasto se ne pogleda period 2009.-2013.?
Nije realno da posmatramo 2007. godinu kada je Svetska ekonomska kriza nastupila posle toga.
Dakle, do smanjivanja javne potrosnje nije doslo 2007., nego kasnije usled pogorsavanja svih ostalih parametara.
Mislim da istrazivanje nije objektivno.
Inace, sto se tice multiplikatora, to je jedini deo oko koga mogu delimicno da se slozim. Opseg od 0,9 do 1,7% je mozda i realan. Zasto? Zato sto se ljudi plase da trose, jer ne mogu da predvide sta ce se desiti u buducnosti. Problem je nesigurnost. Realna varijanta je da smanjenje javne potrosnje od 1% dovede do pada GDP-a od 1,2%-1,3% u nasem slucaju. Ali koliko ce pasti budzetski prihodi? Sigurno nece za taj procenat GDP-a. Pasce za mozda 0,5% GDP-a u najgorem slucaju. Dakle, na pad javne potrosnje od 1% GDP-a u najgorem slucaju imacete ustedu od 0,5% GDP-a. Problem je sto Srbija toliko mora da da za rastucu stavku kamata na javni dug.
Koliko sam shvatio, ove mere znace smanjenje javne potrosnje od oko 1,5 GDP-a. Dakle, ja ocekujem da efekat bude oko 0,8% GDP-a. Kada oduzmemo 0,5% GDP-a rasta kamate, imacemo stvarno smanjenje deficita od mozda 0,3% GDP-a. S obzirom na pad GDP-a, deficit mozda i ne bude smanjen. Medjutim, alternativa je da se ne uradi nista, a onda ce deficit skociti makar za rast kamata. Znaci, za 0,5% GDP-a. Uz to, svakako ulazimo u recesiju, pa bi i po tom osnovu imali dodatni rast GDP-a.
Ocekujem da ce MMF definitivno traziti sredjivanje stanja u javnim preduzecima, resavanje firmi u restrukturiranju, a ici ce se i na smanjenje zaposlenih u javnom sektoru. Sve ove ustede pomnozite sa 0,5. Toliko ce biti stvarno smanjenje deficita u slucaju Srbije.