Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Добитна остварења и новчани токови представљају различите мере перформанси предузећа. За правилну финансијску анализу предузећа њих је потребно посматрати као комплементарне мере а не као субституте. Да би аналитичар извршио правилније сагледавање оперативне, инвестиционе и финансијске политике предузећа потребно је да поред анализе биланса успеха и стања изврши и анализу извештаја о новчаним токовима. Cash-flow анализа пружа корисне податке за одређивање фазе животног циклуса у којој се налази предузеће што је свакако важно за одређивање цене акција, оцену финансијске флексибилности предузећа и процену квалитета информација из биланса стања и успеха предузећа (пре свега прихода и добитних остварења).
Чињеница да се вредност предузећа одређује као нето садашња вредност очекиваних будућих новчаних токова повећава значај cash-flow анализе. Поред тога предузеће ће готовином а не добитком или приходима да исплати дивиденде, сервисира своје обавезе и набави неопходна средства за пословање. Показатељи који се користе у анализи новчаних токова могу се сврстати у две групе: показатељи перформанси засновани на новчаним токовима и показатељи покрића засновани на новчаним токовима. У следећој табели ћемо приказати показатеље перформанси засноване на новчаним токовима на примеру предузећа које је предмет наше анализе.
Табела 1: Показатељи перформанси засновани на новчаним токовима
| Назив рациа | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 |
| Квалитет прихода | 1.10 | 1.02 | 1.03 | 1.07 |
| Стопа новчаних токова из пословних активности | 0.08 | 0.06 | -0.02 | 0.07 |
| Готовински принос на активу | 0.06 | 0.05 | -0.01 | 0.06 |
| Квалитет добитка | 0.90 | 1.70 | -3.95 | 0.99 |
| Cash flow по акцији у РСД | 70.56 | 67.26 | -19.77 | 99.81 |
Рацио квалитета прихода се рачуна када се приходи од продаје коригују за смањење или повећање потраживања на крају периода у односу на почетак периода и тако кориговани поделе са приходима од продаје, у случају да се извештај о новчаним токовима саставља помоћу индеректне методе. Када се извештај о новчаним токовима саставља помоћу директне методе као што је случај код нас онда се овај рацио рачуна као количник прилива из пословних активности и прихода од продаје. Веома је важно да овај рацио буде близу 1 што је и случај са нашим предузећем то нам указује да наше предузеће врши правилну политику признавања прихода.
Стопа новчаног тока из пословних активности представља однос нето новчаних токова из пословних активности и приход од продаје и она је у случају нашеаг предузећа током целог периода позитивна што је свакако пожељна одредница, осим у 2010. години када имамо негативне нето новчане токове из пословних активности који су у великој мери и резултат тога што повећања у потраживањима у износу од 128,214,000 РСД и повећања у залихама од 229,741,000 РСД су компензована повећањем обавеза према добављачима у износу од 301,599,000 РСД што је мање за 56,356,000 РСД. Поред тога ту су и повећање у измирењима обавеза према држави и плаћеним каматама кредиторима.
Готовински принос на активу се рачуна као однос нето ночаног тока из пословних активности и просечне активе. Пожељно је да овај рацио буде што већи и да се у што већој мери поклапа са ROA када се приликом њеног обрачуна у броиоцу користи пословни добитак. У случају нашег предузећа постоји одступање у 2009 и2010 за којe имамо ROA у износу од 8,04% и 4,47% респективно.Оваква ситуација може указивати на постојање скривених губитака. Анализа рациа квалитета прихода нам је показала да скривене губитке у случају нашег предузећа не треба да тражимо на страни прихода. Увидом у извештај о новчаним токовима претходно смо идентификовали разлоге одступања између нето новчаних токова из пословних активности и пословног добитка за 2010. годину. У 2009. години предузеће предмет наше анализе је умањило трошкове амортизације и на тај начин креирало скривене губитке и имплицирало нижи готовински принос на активу у односу на ROA у тој години. Стопа амортизације у 2009 износи 5,41% , у 2008 6,93% а у 2010 7,78%.
Рацио квалитета добитка се рачуна као однос између пословног добитка и нето новчаног тока и за њега је пожељно да буде близу 1, што у случају нашег предузећа није случај у току целог анализираног периода осим у 2011. години. а разлози су истоветни као и у објашњењу готовинског приноса на активу.
Табела 2: Показатељи покрића засновани на новчаним токовима
| Назив рациа | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 |
| Покриће капиталних издатака | 0.61 | 0.30 | -0.43 | 3.34 |
| Покриће капиталних издатака након плаћања дивиденди | 0.61 | 0.30 | -0.43 | 3.34 |
| Покриће каматоносних обавеза | 2.68 | 1.83 | #DIV/0! | 0.51 |
| Покриће дивиденди | #DIV/0! | #DIV/0! | #DIV/0! | #DIV/0! |
| Рацио инвестирања и финансирања | 0.43 | 0.23 | -0.35 | 0.44 |
Рацио покрића капиталних издатака се рачуна из односа нето новчаних токова и одлива за капитална улагања. Овај рацио је веома важан у финансијској анализи. Многи аналитичари започињу анализу новчаних токова са овим рациом. У случају нашег предузећа видимо да је наше предузеће у прве две године имало значајна капитална улагања посебно у 2009. години и да није успело да та улагања финансира са сопственим генерисаним кешом што је пожељно. Предузеће ако не генерише довољно готовине може бити присиљено да се додатно задужује и повећава свој финансијски ризик што води у смањење цена њихових акција У 2009 предузеће предмет наше анализе је једну трећину капиталних издатака у тој години финасирало докапитализацијом.. У последње две године због последица светске економске кризе наше предузеће смањује ниво капиталних улагања тако да је овај рацио изразито висок у последњој години пре свега због мањих капиталних улагања а не висине нето новчаних токова из пословних активности. Код анализе овог рациа увек треба размотрити и бројиоц и имениоц. Пожељно је да овај рацио буде 1 али он може изности 1 јер предузеће има мале инвестиције што не наговештава његову светлу будућност и свакако има импликације на његове цене акција.
Рацио покрића капиталних издатака након плаћања дивиденди је у својој суштини исти само што је ригорознији од претходно разматраног рациа јер показује да ли ће предузеће моћи да финансира капиталне издатке сопствено створеном готовином из пословања након плаћања дивиденди. Наше предузеће не исплаћује дивиденде у посматраном периоду. Задржавање добити у предузећу може бити оправдано ако постоје добри изгледи за раст, међутим по нашем мишљењу предузеће предмет наше анализе би требало да размисли о креирању одговарајуће политике новчаних дивиденди поготово ако имамо у виду опредељење да буду присутни на тржишту капитала. Оптимална политика дивиденди може бити значајан информациони сигнал о изгледима предузећа и својом стабилношћу може привући нове инвеститоре
Следећа три рациа показују у којо мери предузеће може новчаним током из пословних активности да отплаћује краткорочне и дугорочне кредите, исплаћује дивиденде, и на крају финансира укупне одливе по основу финансијских и инвестиционих активности. Способност предузећа да креира респакатиблне износе готовине из свог суштинског бизниса говори о квалитету његовог бизниса,његовој ликвидности, као и о финансијско-структурној позицији.
Предузеће предмет наше анализе је у 2011. години смањило каматаносне обавезе у значајној мери (442,718,000 РСД) што представља добар потез у светлу данашњег кретања курса динара. Ово је допринело да у овој години рацио инвестирања и финасирања буде низак иако се предузеће уздржало од већих капиталних издатака а и остварило је највећи нето новчани ток из пословних активности у посматраном периоду. Увидом у финансијске извештаје видимо да је ово реструктуирање извора финансирања предузеће покрило делимично са приливим од зајма којег је претходно дало матичном предузећу у износу од 268,915, 000 РСД. Смањење каматаоносни обваеза ће свакако смањити притисак негативних курсних разлика на нето добитак предузећа у текућој години.
Текући: P/CF = 3,37; P/E = 11,02; P/B = 0,29
Извори: