P/E RACIO: SEKTOR NAFTA&GAS

Neki analitičari dele hartije na rastuće hartije i hartije vrednosti. U ovom slučaju rastuće hartije su hartije preduzeća koja doživljavaju rapidan rast u prihodima i zaradama. Kao rezultat ovakvih performansi njihovim hartijama se obično trguje na visokom P/E  raciu. Hartije vrednosti su one hartije koje su potcenjene iz drugih razloga a ne iz razloga njihovog potencijala rasta zarada. Hartije vrednosti analitičari obično identifikuju kao one hartije koje imaju nizak P/E i P/B racio. Postoje istraživanja koja pokazuju da investitori u hartije vrednosti prolaze bolje od investitora u rastuće hartije.

 

Kada nizak P/E racio nije dobra investicija? Preduzeća sa niskim P/E raciom mogu imati nestabilne zarade, malu verovatnoću ostvarivanja dobitka, loše perspektive za rast ili pak posluju u granama koje tradicionalno donose niske prinose. U praksi se takođe mogu prepoznati situacije u kojima visok P/E racio ne znači da su akcije skupe. Poslovanje preduzeća u visoko rastućim sektorima sa odličnim perspektivama za rast, visok stepen poverenja investitora u prognoze menadžmenta, predvidivost budućih dobitaka, visoke barijere za ulazak drugih preduzeća, kreiranje dodate vrednosti su neki od elemenata koji ukazuju da vredi platiti visoku cenu za akcije koje će doneti veće prinose u budućnosti.

 

 

Sve ovo prethodno rečeno potvrđuje naš stav da prilikom interpretiranja vrednosti P/E racia treba biti izrazito oprezan. U nastvaku ćemo pokušati da ukažemo na neke faktore koji deluju na vrednosti i kretanje ovog racia. U stručnoj literaturi se kao osnovni faktori koji deluju na P/E racio najčešće navode rast, rizik i kvalitet zarade.

 

 

P/E racio varira proporcionalno sa očekivanim budućim rastom zarade. Ako investitor očekuje da će buduće zarade preduzeća rasti snažno, onda tekuća zarada potcenjuje buduću zarađivačku moć preduzeća. Cene akcija sa druge strane reflektuju investitorova očekivanja oko budućih zarada i novčanih tokova. Konsekventno P/E racio će biti veći za preduzeća sa većim očekivanim stopama rasta zarade.

 

 

To je dobro utemeljeno u filozofiju investitora da rizičnije investicije zahtevaju veće prinose. Zajmodavci zahtevaju veće kamate od zajmoprimca sa nižim kreditnim rejtingom i ekviti investitori zahtevaju veće prinose i zbog toga plaćaju nižu cenu za akcije rizičnih preduzeća. Iz ovog razloga je očekivano da preduzeća sa visokim rizikom imaju niži od proseka P/E racio i manje rizična preduzeća imaju veći P/E racio od proseka.

 

 

Kvalitet zarade pokazuje održivost tekuće iskazane zarade u budućim periodima. Za preduzeća koja upotrebljavaju konzervativne metode u merenju dobitka (npr. ubrzana amortizacija), postoji veća verovatnoća da od strane tržišta kapitala budu posmatrana kao da imaju veći kvalite zarade od preduzeća koja upotrebljavaju liberalne metode merenja dobitka. Tržište akcija će verovatno da dodeli veće vrednosti preduzećima sa kvalitetnijom zaradom. Drugim rečima P/E racio će varirati direktno proporcionalno sa kvalitetom zarade. Tržišna cena je zasnovana na očekivanjima investitora oko budućih performansi preduzeća, a kvalitetniji iskazani dobitak označava i veću verovatnoću da se ne ugroze budaća ostvarenja.

 

 

Poseban problem sa P/E raciom je njegova interpretacija kod preduzeća koja imaju visoko volatilne zarade i novčane tokove. Graham i Dodd u otklanjanju ovog problema predlažu da se koriste prilikom obračuna P/E racia prosečne zarade za period od najmanje pet godina (poželjno 7-10 godina). U stručnoj literaturi se prilikom tumačenja ovog problema vrlo često može naći pozivanje na tzv. Moldovsky efekat. Po Moldovskom P/E racio se kreće inverzno u odnosu na stvarnu tekuću zaradu. On preporučuje da se prilikom obračuna P/E racia u nazivniku koristi normalizovana zarada – ocenjena zarađivačka (Estimated Earning Power – EEP). Ako stvarna zarada (u periodu rasta ekonomije) ide iznad EEP preduzeća P/E racio će se smanjiti kako bi kompenzovao fakt da tržište prepoznaje da je tekuća zarada privremeno anomalija. Ako to nije slučaj pošto se zarada povećala to je isuviše visoka cena akcija. U slučaju da zarada ode ispod EEP on sugeriše da će P/E racio to kompenzovati povećanjem kako bi održao vrednost preduzeća u skaldu sa dugoročnim očekivanjima. Moldovsky je sumnjičav po pitanju predloga Graham-a i Dodd-a da se koriste prosečne zarade. Najveći nedostatak proseka prošlih zarada je da su one predmet distorzije jer se uključuju nereprezantivne godine i ne uzimaju se u obzir buduće promene. Međutim, analitičari hartija od vrednosti imaju samo prošlost da bi zaključili nešto o budućnosti. Nereprezentativnost kretanja zarada u pojedinim godinama se može eliminisati stratifikacijom perioda za koji se računa prosek. Drugim rečima, isključuju se iz obračuna proseka godine sa ekstremnim vrednostima. Drugo rešenje je da se koristi medijana kao prosek umesto aritmetičke sredine.

 

 

Volatilnost zarada i novčanih tokova često može biti posledica tranzitornih aktivnosti. Sharp i ostali razdvajaju buduću zarađivačku sposobnost preduzeća na dve komponente: permanentne i tranzitorne. Permanentne su one koje su verovatne da budu ponovljene u budućnosti. Permanentna zarada je analogna normalizovanoj onako kako je tu zaradu definisao Moldovsky (prim. aut). Sharpe i ostali dalje ističu kako intrinsična vrednost preduzeća zavisi od njegovih budućih izgleda za zarade, i kretanje cena akcija (P/E racia prim. aut.) će biti u korelaciji sa promenama u permanentnoj komponenti zarade a ne sa promenama u njenoj tranzitornoj komponenti.

Izvor: finansijski izveštaji i broj akcija i cena akcija su preuzeti sa www.belex.rs TTM se odnosi na poslednja četiri kvartala 30.06 2010- 30.06. 2011. Prilikom obračuna ttm neto dobitka nisu isključene tranzitorne pozicije.

Trailing P/E racio 2.48