Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U koncept rezidualnog dobitka je ugrađen osnovni postulat poslovnih finansija po kojem se vrednost stvara samo kada je prinos na kapital veći od cene kapitala. Jedna velika prednost ovog koncepta je što on kreće od početne knjigovodstvene vrednosti tako da terminalna vrednost u ukupnoj vrednosti ima znatno manji udeo nego kod klasičnih modela diskontovanja novčanih tokova. Veoma često u praksi prilikom njegove upotrebe koristi se predviđanje samo za jedan naredni vremenski period što svakako povećava pouzdanost predviđanja. Pored ovoga ovaj model je na jednostavan i vidljiv način povezan sa P/B raciom. Preduzeća koja imaju rezidualni dobitak tj. ona preduzeća koja ostvaruju veći prinos od cene kapitala kreiraju vrednost i trebalo bi da imaju P/B racio veći od jedan. Naravno važi i obrnuto preduzeća koja ostvaruju manji prinos na svoj kapital od njegove cene imaju distorziju vrednosti i očekivano je da njihov P/B racio bude manji od 1.
Scenario 1: stopa rasta bezrizična stopa korišćena u određivanju cene kapitala. Normalizovana ROE peosek za period od 2009 do 2012.
Scenario 2: stopa rasta = (1- racio isplate dividende pretpostavka da se podiže na 0,50) x normalizovana ROE.
Scenario 3: Stopa rasta = (1- racio isplate dividende za 2012 koji iznosi 0,27) x ROE iz 2012.
Scenario 4: stopa rasta = stopa reinvestiranja računata na osnovu slobodnih novčanih tokova ekviti u 2012 x ROE iz 2012. Cena kapitala je u ovom scenariju uvećana za 1%.