Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Artikulacija više finansijskih racia kroz odgovarajuće statističke model je veoma popularan način ocene finansijskog zdravlja kompanije. Ovi modeli imaju i svoje prednosti i nedostatke. Velika prednost je što se na veoma brz način može doći do okvirne slike o finansijskom zdravlju neke kompanije. Nedostatci su im što ne mogu da anticipiraju kreativno računovodstvo i što većina od njih ne koristi informacije iz izveštaja o novčanim tokovima koje mogu biti korisne kako u otkrivanju kreativnog računovodstva tako i u poboljšanju mogućnosti za predviđanje bankrotstva. Reč bankrotstvo u kontekstu modela predviđanja bankotstva ima šire značenje i ona se ovde posmatra kao sinonim za brojne finansijske nevolje. Smanjenje dividendi, nemogućnost izmirenja obaveza, sam stečaj i, itd. U nastavku su u sledećoj tabeli prikazane vrednosti skora nekih od najpoznatijih modela na primeru preduzeća Simpo a.d Vranje.
Podaci nisu nimalo ohrabrujući osim za EMS model i Zmijewski model svi skorovih ostalih modela ukazuju na činjenicu da se
Simpo nalazi duboko u zoni distresa. Ovde treba da imamo u vidu kod Zmijevski modela da on koristi neto dobitak pre oporezivanja, znači dobitak nakon nerepetativnih pozicija. U slučaju Simpa neto gubitak je umanjen kao rezultat ostalih prihoda, koji su po svojoj suštini nerepetativne pozicije i implicite to nije posledica kontinuiranog poslovanja tako da u ovom našem slučaju ovom modelu možemo dati mnogo manju težinu.
Prema EMS modelu Simpo se nalazi neznatno iznad zone bankrota. Interesantno je da je ovaj model razvio Altman kao
modifikaciju njegovog osnovnog modela koja je više odgovarajuća za kompanije sa tržišta u nastajanju. Kod nas regulatori primenuju klasični Altman skor što je u najmanju ruku čudno ako imamo u vidu da ga je sam autor modifikovao kako bi
njegov osnovni model bio primenjiv i na kompanije koje se nalaze u zemljama kakva je i naša. U nastavku ćemo uraditi i kratku analizu novčanih tokova Simpa kako bi sagledali još neke indikatore koji mogu biti korisni za predvđanje
bankrotstva.
Kada se preduzeće nalazi u fazi rasta što nije slučaj sa preduzećem predmetom naše analize prihvatljivo je i da ono ima negativne novčane tokove iz poslovnih aktivnosti što je posledica investiranja u obrtnu imovinu. Mešutim, ti novčani tokovi u budućnosti moraju postati pozitivni kako bi preduzeće ispunilo svrhu svog postojanja, a to je kreiranje vrednosti. Prilikom analize novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti potrebno je razdvojiti koji deo tih tokova je generisan zarađivačkom sposobnošću preduzeća, a koji deo je posledica promena na obrtnom kapitalu. U 2010. godini Simpo ima veliki negativan novčani tok iz poslovnih aktivnosti i on je u većoj meri posledica lošeg osnovnog poslovanja. U poslednje dve godine analiziranog perioda situacija je drugačija i Simpo ima znatne negativne novčane tokove iz poslovnih aktivnosti po osnovu obrtnog kapitala, što u ovoj lošoj finansijskoj poziciji može biti ohrabrujuće. Međutim, ono što je ovde nepoželjno to je velika divergencija između poslovnog dobitka i neto novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti, što nas upućuje na potrebu za ispitivanjem kvaliteta finansijskih izveštaja. U ovo se mi na žalost zbog prostornih ograničenja ne možemo upuštati.
Druga stvar koja je zabrinjavajuća su izrazito mali kapitalni izdaci koji u poslednjoj godini iznose samo 7,71% od troškova amortizacije. Da bi preduzeće održavalo svoje poslovanje potrebno je da u nekom dužem periodu ima ove izdatke bar jednake troškovima amortizacije ako zanemarimo inflaciju. Kada bi uzeli u obzir inflaciju za održanje postojećeg poslovanja potrebni su kapitalni izdaci koji prevazilaze troškove amortizacije za iznos inflacije. Na osnovu ovog možemo doneti zakjučak o sužavanju poslovanja preduzeća i lošim budućim izgledima.
Brojni su slučajevi u praksi da su preduzeća pre odlaska u bankrot imali pozitivne neto novčane tokove iz investicionih aktivnosti. Simpo u celom posmatranom periodu ima pozitivne neto novčane tokove iz investicionih aktivnosti i oni su bili najveći u 2010. godini kada je preduzeće prodavalo i osnovna sredstva i svoje finansijske plasmane. U poslednje dve godine pozitivni neto novčani tokovi iz investicionih aktivnosti su u većoj meri rezultat likvidiranja finansijskih plasmana.
Najavljena konverzija poreskog duga u kapital od strane države nema smisla bez ozbiljne racionalizacije poslovanja koja bi smanjila rashode, ali i što je veoma bitno ako imamo u vidu da Simpo ima izrazito nizak racio efikasnosti, u 2012 on iznosi 0,29 ovde su nužne i aktivnosti koje trebaju da rezultiraju u povećanju prihoda.
Naravno da konverzija nema smisla kada je i sama drzava pred bankrotom. Ta cinjenica na neki nacin abolira sve kompanije u Srbiji koje su u istoj poziciji kao Simpo.A skoro sve su manje vise u istoj finansijskoj poziciji ?!
Simpo zapravo ima geografski problem jer da je na severu njegovo poslovanje i ne bi bila neka vest.Dakle opet socijalni problem..
Uglavnom Simpo je jos jedan od primera preko potrebnog zakona o bankrotstvu. Ako Srbija ne oslobodi kompanije,privrednike pa i fiz.lica od kreditne zaduzenosti i nemogucnosti vracanja izuzetno skupog kapitala svaki vid privrednog preporoda bice apsolutno nemoguc. Za godinu i dve svaka kreditna aktivnost ce zamreti ako kroz zakon o bankrotstvu ne dodje do rasterecenja.
Drzavi Srbiji je otpisan veliki deo spoljnog duga a ona se dodatno zaduzila i nemoguce je da se njeni sastavni delovi razduze sami.
Lobisticki pristup stranih banaka i njihovog kapitala je jasno vidljiv kada je taj problem u pitanju ali drzava ce jednostavno biti prinudjena to da uradi bez obzira na gubljenje investicionog kredibiliteta. Taj problem su na taj nacin resile i daleko bogatije drzave.
Pitanje je samo da li treba cekati da kreditna nenaplativost dosegne 60-70% pa onda ugroziti citav finansijski sistem nekakvim zakonom o bankrotstvu koji svakako ne sme biti selektivan jer to je najopasnija zamka kod otpisa..
Ako nesto zelite da pocnete neophodno je da aktivnost usmerite na sami pocetak, na temelj mogucnosti, jer bez toga sta god da gradite ,gradite sa rizikom i smanjenim potencijalom.
U ovom trenutku same investicije i nisu krucijalno bitne za ekonomiju Srbije koliko je vazno da se uspostavi zdrava osnova. Bez toga investicije ce se pretvoriti u sistem spojenih sudova koji ce na kraju opet rezultirati enormnim dugom. Juriti sada besomucno veci standard potpuno je pogresan pravac.
Skidanje balasta duga je dobar nacin za pokretanje zamajca na istom nivou bez dodatnog zaduzenja. Slobodan prostor i vreme su takodje dobro ekonomsko orudje istovetno kao svez kapital. Strpljen spasen.
Ako se neko bavi analizom i uzima sve faktore u obzir, onda mora da uzme u obzir i faktor politiku, u protivnom je analiza manjkava. Simpo na granici bankrotstva, a onda dodje cika politicar i ulije milijarde poreskog novca. Cemu onda analiza, kada je bankrotstvo stvar dobre volje politicke vrhuske?
To se jasno vidi u ovoj recenici: “ kako bi preduzeće ispunilo svrhu svog postojanja, a to je kreiranje vrednosti.“
To uopste nije tacno, kada je Srbija u pitanju. Nikada cilj otvaranja preduzeca nije bilo kreiranje vrednosti, vec ideologija i vodjenje socijalne politike. Da je bio cilj kreiranje vrednosti, sve bi se drugacije odvijalo u drzavi, pa onda se ne bi ni desavala, u tekstu ovlas pomenuta, konverzija duga, da se, slucajno, neko ne naljuti…
Brojke su brojke, i ovde su stvari jasne. Z score je irelevantan za ovu analizu, što i sam autor priznaje, tako da bi bar po meni najkredibilniji bio EMS model. Svakako da kreativno računovodstvo može ovde pomutiti vodu jer je veliko pitanje da li se primenjuju svi MRS-i, u preduzeću. Pretpostavljam da je Lukač uzeo podatke iz FY 2012, iz konsolidovanog izveštaja.