Altman Z“ Scores za 10 naj …. privrednih društava u Srbiji po poslovnim prihodima u 2012. godini

Altman z scores je prvi model predviđanja bankrotstva koji koristi model višestruke diskriminacije. Od svoje pojave do današnjih dana odoleo je izazovima i još uvek je jedan od najpopularnijh modela za predviđanje bankrota. Orginalni model razvijen 1968 za proizvodna preduzeća, predviđa bankrot ako z score pada u određeni rang. Tačnost za jednu godinu pre bankrota je 95%, za dve 72%, i 48%, 29% i 36%, za tri, četiri i pet godina respektivno.

Autor je sa svojim saradnicima ovaj model tokom vremena adaptirao za određene situacije. Jedna od njegovih adaptacija je i Z“ scores model koji se primenjuje na tržištima u nastajanju i validan je i za primenu na neproizvodna preduzeća, kao i za proizvodna preduzeća.

Z“ scores = 3,25 + 6,56 (X₁) + 3,26 (X₂) + 6,72 (X₃) + 1,05 (X₄), gde je,

X₁ = neto obrtni kapital / ukupna aktiva;

X₂ = neraspoređena dobit / ukupna aktiva;

X_{3 =} EBIT / ukupna aktiva;

X₄ = knjigovodstvena vrednost sopstvenog kapitala / ukupne obaveze

Prema ovom modelu sigurna zona je >5,85, siva zona je u intervalu 3,75 – 5, 85, i distres zona je < 3,75

Altmanov model nije u potpunosti predvidio bankrote vezane za dva velika korporativna skandala sa početka ovog veka: Enron i Worldcom iako je pokazivao u oba slučaja za jedan stepen niži rejting od onog što su ga rejting agencije tim kompanijama dodjeljivale pre izbijanja skandala. Razlog je što su obe kompanije koristile prevarno računovodstvo i kreirali skrivene gubitke i naduvali profit. Zbog toga modele za predviđanje bankrotstva treba koristiti komplementarno sa različitim alatima koji se koriste za otkrivanje neadekvatne računovodstvene prakse. Modele bankrotstva treba koristiti samo kao okvir koji može da uputi na daljnja istraživanja koja mogu pomoći u određivanju kreditnog rejtinga. U seledećoj tabeli su predstavljene vrednosti modela Z“ scores i ekvivalentni kreditni rejtinzi za preduzeća koja su 2012.  godine u Srbiji ostvarili najveće poslovne prihode

Tabela: Altman Z“ Scores za 10 naj… po prihodima u Srbiji u 2012. godini

Nis ima poboljšanje rejtinga što je posledica uspešne privatizacije i pobojšanog poslovanja koje utiče pozitivno i na strukturu kapitala. Telekom ima pogoršanje rejtinga kao posledicu pogrešne odluke o otkupu akcija koji je finansiran iz pozajmljeni
izvora. Ovo je imalo za posledicu smanjenje kapitala i povećanje obaveza tj. pogoršanje strukture kapitala. Deleze nakon preuzimanja vrši dokapitalizaciju i deo sredstava koristi za smanjenje obaveza što ima pozitivan uticaj na rejting.
TENT u 2011 ostvaruje najveći skor. Posledica dobrog rejtinga ovog preduzeća je konstantno pozitivna EBIT koja pokazuje uspešnost od core poslovanja i snažna finansijska struktura. U 2012 TENT ima značajan pad EBIT-a što se reflektuje i u
smanjenju njegovog rejtinga. Srbijagasu nedostaje  još samo 1,3 milijarda RSD gubitka pa da ima gubitak iznad kapitala i da tako ostvari i formalni uslov za stečaj. Merkator ima konstantno nizak skor što i ne čudi s obzirom da u celom posmatranom
periodu ostavruje negativne rezultate iz core poslovanja. Idea je izvršila dokapitalizaciju i na taj način za 2012 podigla rejting koji je još uvek duboko u distres zoni. Intersantna je situacija sa Lukoilom gde u 2012 dolazi do povećanja skora što je posledica smanjenja kratkoročnih obaveza koje vodi u pozitivan neto obrtni kapital. Na ovom primeru se i vidi jedna od slabosti modela bankrotstva koji su zasnovani na linearnim odnosima kakav je i Altmanov model, a to je  da male promene u varijablama doprinose velikim promenama u vrednostima. Zbog toga je pored modela bankotstva zasnovanih na lineranim relacijam ponekad korisno koristiti i neke od tzv. logit modela bankrotstva koji ovaj problem ublažuju.

Napomena: Vrednosti  u Z“ Scores modelu su računate na osnovu podataka iz pojedinačnih finansijskih izveštaja.