Рацио анализа ликвидности и солвентности: Телеком Србија, а.д Београд

Рацио анализа ликвидности

Ликвидност предузећа представља његову способност да измирује своје обавезе у сваком тренутку њиховог доспећа. Анализа ликвидности по свом карактеру може да буде статичка и динамичка. У Табели 1. су приказане вредности  рациа која се углавном користе у  анализи ликвидности на примеру предузећа које је предмет наше анализе, као и поређење њихове вредности са оријентационом нормалом, конкурентом, лидером и просеком гране

Табела 1: Статичка и динамичка рациа ликвидности: Телеком Србија, а.д Београд

Назив рациа	ОН	2007	2008	2009	2010	Конкурент	Индустрија	Лидер
Рацио текуће ликвидности	2	1.15	0.69	0.74	0.79	3.19	1.20	0.75
Рацио редуковане ликвидности	1	0.82	0.54	0.61	0.63	3.06	1.11	0.71
Рацио ликвидности на бази ННТ из пословања	0.4	1.05	0.67	0.61	0.69	2.23	n/a	0.55

Извори: www.telekom.rs, www.zse.hr, www.telefonica.com и www.morningstar. У овој анализи као конкурента нашем предузећу посматрали смо Хрватски Телеком иако би му можда правилније било доделити статус посредног конкурента, разлог за овој је пре свега недостатак у нашој земљи потпуни компарабилног предузећа у смислу степена пословања у фиксној и мобилној телефонији. Као лидер је посматрана Телефоника а просеци за индустрију су преузети са www.morningstar.com

Овим нам је била намера да сагледамо где се предузеће предмет наше анализе налази с обзиром да би најављена приватизација требала да позитивно утиче на његове перформансе.Као што можемо видети из претходне табеле вредности рациа текуће ликвидности и рациа редуковане ликвидности за наше  предузеће су ниже од орјентационих нормала, као и вредности које се односе на конкурента, лидера и просек гране.  Што и не ствара баш пожељну слику о ликвидности предузећа чије хартије анализирамо. Међутим, рацио бројеве никада не треба посматрати изоловано. Јер како неко лепо рече, “рацио бројеви помажу да се поставе права питања, они ретко дају одговор на та питања”. У тражењу одговора о ликвидности нашег  предузећа треба да имамо у виду да су претходно израчунати рацио бројеви резултат супротстављања хетерогених билансних категорија, различитих облика обртне имовине и краткорочних обавеза. Ове категорије могу и између предузећа у истој грани да имају различиту динамику, претварања обртне имовине у готовину и доспећа обавеза. Све ово нас уз чињеницу да ликвидност предузећа пре свега зависи од конгуренције његових прилива и одлива готовине, упућује да одговор о ликвидности нашег циљног предузећа потражимо након анализе ефикасности (обрта) имовине и капитала, анализе новчаних токова и наравно анализе профитабилности предузећа. Као својеврсни увод у динамичку анализу ликвидности предузећа користи се рацио ликвидности на бази нето новчаног тока (ННТ) из пословања. Из претходне табеле можемо да видимо да наше предузеће у целом периоду имај овај показатељ бољи од орјентационе што побољшава слику о о ликвидности коју смо имали посматарњем само рациа текуће и редуковане ликвидности. Ово је утолико значајније ако се присетимо да постоје бројни емпиријски докази да су многа предузећа са ниском вредношћу овог рациа завршила у банкроту.

Рацио анализа солвентности

Логичан наставак анализе финансијско-структурне позиције након анализе ликвидности јесте анализа солвентности или анализа дугорочне финансијске сигурности. Солвентност предузећа се дефинише као његова способност да у року и према раније уговореној динамици измирује трошкове камата и отплате дугорочних обавеза. У следећој табели  су приказани неки од најважнијих рациа солвентности.

Табела 2: Рациа солвентности Телеком Србија, а.д Београд

Назив рациа	ОН	2007	2008	2009	2010	Конкурент	Индустрија	Лидер
Рацио покрића сталне имовине	1	0.59	0.60	0.64	0.69	1.38	n/a	0.29
Рацио покрића реалне имовине	1	0.93	0.84	0.86	0.90	1.40	n/a	0.80
Рацио задужености I	1	0.92	0.95	0.82	0.65	0.16	0.63	2.40
Рацио задужености II	–	0.68	0.48	0.42	0.34	0.04	0.51	2.10
Рацио покрића камата зарадом	5 до 7	4.74	5.52	5.73	22.04	n/a	n/a	7.65
Рацио покрића камата ННТ из пословања	–	9.46	7.07	8.78	31.79	n/a	n/a	7.74
Рацио покрића обавеза ННТ из пословања	0.20	0.36	0.26	0.30	0.34	4.32	n/a	0.05

 

Рациа задужености показују степен оптерећења сопственог капитала укупним и дугорочним обавезама У пракси се врло често различите билансне величине користе приликом израчунавања ових рацио бројева. Ми ћемо се сложити са конзервативним ставом  који у позајмљене изворе укључује и краткорочне обавезе као што су добављачи (које иако имају релативно кратак рок представљају перманентну ставку), резервисања, одложене порезе, мањински интерес и преференцијалне акције.

У тумачењу вредности рациа задужености морамо имати у виду, као што смо раније споменули да предузеће са већим степеном рентабилности, ефикаснијим управљањем укупном имовином и капиталом, и наравно способношћу да се додатно квалитетно задужи може имати већи рацио задужености, а да то не угрози његову дугорочну финансијску сигурност. Из претходне табеле видимо да је такво предузеће лидер у нашајој анализи – Telefonica. Лидер успева да сервисира своје значајне обавезе и што је посебно важно како ћемо видети у наставку његов рацио покрића камате зарадом и рацио покрића камате новчаним током немају значајнија одступања што је једна позитивна одредница квалитета зараде предузећа

Рацио покрића камате зарадом показује за колико се зарада пре камате и пореза (Earnings before interest and tax – EBIT) може смањити а да се још увек може покрити камата. Овај рацио не показује да ли предузеће има довољно готовине да плаћа камате те га је потребно допунити са рациом покрића камате ННТ из пословања.

Телеком послује у грани која се одликује великим улагањима у сталну имовину па би били пожељно да та имовина буде покривена и са одговарајућим изворима финансирања у условима рочности, потреба је утолико већа због присуства и значајних нематеријалних улагања. У случају Телеком стална имовина није на одговарајући начин покривена са сопствени капиталом идеално би било када би тај омер био као код конкурента. Међутим рацио покрића реалне имовине када се у именилац укључују и залихе поред сталне имовине а у бројилац и дугорочне обавезе поред сопственог капитала се налази незнатно испод орјентационе нормале тако да се добија боља слика о усклађености имовине и њених покрића.

Рациа задужености током посматраног периода се смањују што је последица отплате кредита којим је финансирано стицање Телекома Српске и на основу овога можемо рећи да наше предузеће не би требало да има проблема са солвентношћу. Анализа рациа покрића нам пружа даљња охрабрења у том погледу.

На крају ових излагања о рациама ликвидност и солвентности подсетимо се да су они својеврсне рачуноводствене мере ризика којем је предузеће изложено (наравно не и једине мере ризика) а знамо да ако су остале ствари константне већи ризик обара цене акција и обрнуто мањи ризик води у повећање акција. Због тога су и ове две врсте рациа значајне у фундаменталној анализи.