Анализа нето обртног капитала по величини привредних друштава за привреду Републике Србије у 2012. години

Током 2012. године, као и претходних година, привреда у Републици Србији се у значајној мери ослањала на велике системе, тако да су велика привредна друштва, у којима је сконцентрисано нешто мање од три петине укупних финансијских перформанси целе привреде прилично опредељивала њено пословање, а услед овакве изложености привреде малом броју привредних друштава потенцирани су растући ризици.

Велика привредна друштва генеришу највећи део привредне активности, тако да су она исказала нешто мање од две трећине укупних прихода и укупних расхода привреде, задржавајући и даље растући тренд. Укупни приходи остварени су у износу од 5.021.227 милиона динара, а укупни расходи у износу од 5,057,227 милиона динара, што је за 10,0%
односно 12,6% више у поређењу са претходном годином.

У малим привредним друштвима остварено је нешто мање од четвртине укупних прихода и расхода целе привреде. Укупни приходи и укупни расходи ових друштава бележе симболичан међугодишњи раст 1,7%, односно 3,9%, а они износе 2.126.486 милиона динара, односно 2.159.873 милиона динара.

Средња привредна друштва су и у 2012. години сачувала профитабилност, а позитиван нето финансијски резултат у износу од 8.138 милиона динара већи је за 14,8% у односу на прошлогодишњи.

Нето обртни капитал представља део сопственог и дугорочног позајмљеног капитала (дугорочних
резервисања и правих дугорочних обавеза предузећа) намењеног финансирању обртне имовине. Сагласно томе, нето обртним капиталом можемо сматрати само претичући износ сопственог и дугорочног позајмљеног капитала преко вредности сталне имовине предузећа, чији назив, наравно, не значи да је она непроменљива, већ само да су средства уложена у њу дугорочно везана. Износ везаних средстава у том облику мења се по основу инвестиционих (дакле и дезинвестиционих) активности предузећа (прибављање или отуђење нематеријалних улагања и основних средстава, повећање или повлачење дугорочних финансијских пласмана), по основу пословних активности (амортизација основних средстава) и по основу ванредних догађаја (отписи изгубљених вредности по основу разних ризика). Стање нето обртног капитала и његов однос према обртној имовини и посебно залихама у њој је битна подлога за оцену,
планирање и контролу дугорочне финансијске сигурности предузећа. У следећој табели је представљен извештај
о нето обртном капиталу за привреду Републике Србије. У табели је извршена додатна рекласификација заснована на величини предузећа.

 

 

Из претходне табеле можемо да видимо присуство још једног од круцијалних разлога за финансијске тешкоће српске
привреде, а то је недостатак дугорочних извора финасирања. Недостајући износ ових извора у 2012. години се повећао за 3,84%. Један од разлога за ово повећање је повећање залиха посебно код великих предузећа, где оно за 2012. годину износи 19,26%. Разлог за забринутост може бити још већа ако знамо да повећање залиха може бити последица њиховог неадекватног отписивања, што имплицира држање обезвређених залиха. Повећање залиха може бити и позитиван
сигнал  који био означаво улазак у нови инвестициони циклус. Али и у том случају раст залиха би требао бити финансиран дугорочним изворима како би се испоштовала елементарна правила финансирања.

У 2012. години долази до повећања негативног сопственог обртног капитала што је последица споријег раста капитала од сталне имовине. У исто време имамо смањење негативног укупног обртног капитала због повећања дугорочних обавеза. Ово имплицира кракорочно побољшање финасијске структуре које је узрокована снажнијим растом дугорочних обавеза што ће уз лошу профитабилност и високу цену задуживања у дугом року изазвати додатно кварење финансијске структуре. Мала предузећа имају највеће смањење негативног обртног капитала, али и највећи раст дугорочних обавеза. Уједно у овом периоду мала предузећа су остварила и највећи раст капитала. Средња предузећа имају позитиван нето обртни капитал, али је он прилично скроман и износи у 2012. години 12, 27% у односу на залихе, што је ипак недовољно јер правила финансирања захтевају да залихе у целости буду финансиране дугорочним капиталом.