Протести студената и грађана утичу на економију државе.
Мешетари који су планирали долазак у Србију, сад чекају шта ће да се догоди, а они који су већ у Србији, размишљају да напусте Србију и послове или комбинације пребаце у друге државе.
Такви траже државе са високом стопом криминала и корупције.
Циљ студентских захтева и протеста је изградња правне државе, да се поштују закони и да пред законом сви буду једнаки, да се поштују надлежности…
Променом система мора да се промени и економски модел који се заснива на јефтиној радној снази и великим субвенцијама страним инвеститорима и стварањем тајкуна власти, прецењеном динару у корист увозног лобија…
Распашће се неки монополи, дуополи, картели.
У том вакууму између старог и новог система, може доћи до економске кризе.
Али та криза не мора да буде велика и не мора дуго да траје, ако се брзо изгради правна држава, односно, поверење грађана у државу и поверење међународне заједнице у нову власт.
Правна држава привлачи поштене инвеститоре, компаније које траже уређене системе са јасним правилима, лојалну конкуренцију, а напокон би се отворио пут и за инвестиције дијаспоре.
У правној држави предузетници и мала и средња предузећа имају простора за развој.
Компаније које су отишле из Србије или пропале, брзо би замениле друге, боље компаније.
Кад се победе сива економија, криминал и корупција, рупе у буџету државе, јавних предузећа и локалних самоуправа биће попуњене и закрпљене да новац не цури.
Тако да транзиција из овог система и економског модела у нови систем и економски модел не би требало да буде болна.
Први задатак је да се избегне дужничко ропство.
Без економске независности, право гласа не вреди много. У таквом свету живимо.
Држава није независна, ако није економски независна, и ако грађани, као носиоци суверенитета, нису економски независни.
Није ,,све у економији”, ипак, економија више не сме бити ,,последња рупа на свирали”.
Стварање правне државе и директне демократије, мора да прати одговорајућа економија.
Да би била суверена држава, и да грађани могу да живе достојно од свог поштеног рада, Србија мора бити правна и економски независна држава.
Видимо се у Нишу 1. марта.