Žuti, plavi, fašisti…, dođu i odu, a Srbije i Srba uskoro biti neće

Додуше, не морају да оду, само промене вођу. Свим бојама и вођама су неке константе зацртане: европски пут, аранжмани са ММФ-ом, стране инвестиције, „Косовски проблем“, који чим се реши стотине милијарди евра ће пасти са неба (али по принципу левка сјуриће се у малобројне џепове).

Евростат је издао саопштење линк о издацима за заштиту породице и деце. Нас у саопштењу нема, али нас има у бази података. Пише у том саопштењу колики су апсолутни износи који се издвајају за заштиту породице, и колико они износе по становнику, као и њихов удео у БДП-у и у укупним издацима за социјалну заштиту. Да нам циљеви нису зацртани, и да је неко одступање од њих могуће, ови подаци би требало да послуже за озбиљну јавну расправу о томе у ком је стању Србија и где ће стићи (или се насукати) уколико се наставе безалтернативне политике.

Од мноштва могућих анализа и њиховог коментарисања ми смо се овде фокусирали само на поређење са 2008. укупних социјалних издатака и издатака за породицу.

Шта нам кажу подаци?

Укупна издвајања за социјалну заштиту у ЕУ повећана су за 19,3% у посматраном периоду, са 3.395 на 4.051 милијарди евра, по становнику су повећани са 6.775 на 7.931 евра, а њихов удео у БДП-у повећан је са 25,9% на 27,1%. Ово је разумљиво, јер је потрошња државе у условима кризе аутоматски стабилизатор који спречава колапс економије кроз своју потрошњу. Када би и држава смањила потрошњу у мери у којој се у кризи смањују инвестиције економски пад би био много дубљи и дуготрајнији. Држава се задужи, сиротиња троши, а она троши 100% примања, нема шта да уштеди, и кроз потрошњу сиромашнијих грађана опоравља се укупна потрошња. Тако су нас на економским факултетима учили о кејнсовој економској теорији и улози државе.

У Србији су укупни издаци смањени са 7,7 на 7,3 милијарде евра, по становнику су смањени са 1.051 на 1.030 евра (срећом по ове показатеље смањује се број становника, што успорава релативно пропадање, ако је апсолутно већ извесно), а њихов удео у БДП-у смањен је са 21,6% на 19,8%.

Осим Србије у Европи су пад апсолутне вредности издатака имали само још Грчка и Мађарска, од земаља за које постоје подаци за обе године.

Издаци за породицу и децу у ЕУ повећани су за 26%, са 280 на 353 милијарди евра, њихов удео у БДП-у повећан је са 2,1% на 2,4%, а по становнику повећани су са 558 на 691 евра.

Србија овде релативно боље стоји, јер је повећала апсолутну вредност издатака за 29%, са 347 на 447 милиона евра, са 47 на 63 евра по становнику, и са растом удела у БДП-у са 1% на 1,2%.

Мање издатке по становнику имале су само Турска и Северна Македонија, али ће и Турска ускоро имати веће, јер јој је раст био 138,5% у ових осам година.

Да би била упоредива са ЕУ Србија би морала да има тачно дупло веће издатке за породицу и децу. А због демографске катастрофе морала би да има и више него дупло веће. Ако би се мајкама давало по 10.000 евра за свако рођено дете то би било око 600 милиона евра, што је мање од 2% БДП-а. Само тако се улаже у будућност Србије.

Али, у Србији се политички конкуренти вређају, етикетирају, плаши се народ њиховим постојањем и опасношћу, и све то скупа води нас у…