Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима ММФ-а укупна вредност страних директних инвестиција у БиХ на крају 2015 године износила је 6.792 милиона долара. Највећи инвеститор у БиХ била је, као и код већине земаља Источне Европе због улагања у финансијски сектор, Аустрија са 1.385 милиона долара. Србија је за само 3 милиона долара била испред Хрватске, на другом месту, са 1.149 милиона долара.
Аустрија, Србија и Хрватска у збиру (3.680 милиона долара) су учествовале са 54,2% у укупним страним инвестицијама у БиХ. Иза њих следе Русија (највећим делом у Републику Српску), Словенија, Немачка, Холандија, Швајцарска и УК испред прве исламске државе Турске на десетом месту. Од исламских земаља следе Саудијска Арабија на 12, Кувајт на 15, Уједињени Арапски Емирати на 17, а још се појављују Египат и Сирија са занемарљивим износима улагања.
Телеком је највећи инвеститор из Србије у БиХ (Републику Српску) и његова продаја имала би негативни ефекат на инвестициону позицију Србије у БиХ: Србија би по вредности инвестиција пала далеко испод Хрватске, а по рангу и испод Русије и Словеније. Алтернатива његовој продаји могла би да буде ширење његовог пословања у Федерацију БиХ, Бугарску, Македонију БЈР…
Према подацима за 2014. годину (http://www.bhas.ba/saopstenja/2016/Inward%20FATS_%202014_BS.pdf) у БиХ је регистровано 38 филијала предузећа регистрованих у Србији и она су запошљавала 4.802 радника (раст са 36 у 2013. уз пад броја запослених са 5.661). Телекомуникације су капитално интензивна делатност па су више радника запослиле филијале компанија из Хрватске (8.983), Словеније (8.591), Италије (5.981) и Швајцарске (5.667).
По додатој вредности коју су створиле (403 милиона КМ) филијале из Србије су биле на првом месту испред Хрватске (354 милиона КМ) и Словеније (235). Укупна додата вредност страних филијала износила је 2.217 милиона КМ те је удео српских филијала износио 18,2%.
По трошковима запослених највећу корист су имали радници у филијалама компанија из Хрватске (147,7 милиона КМ), испред Швајцарске (123,7), Словеније (121,5) и Србије (121,3 милиона КМ). Ови подаци указују на искоришћавање јевтине радне снаге код осталих земаља, док се код Србије ради о капитално-интензивним делатностима, где су плате веће, али уз много мањи број запослених.
И тако, Телеком Србија је још увек у српском власништву, а односи Србије и Републике Српске се побољшавају што би требало да утиче и на раст улагања из Србије (и обратно) и раст броја филијала из Србије и њихове додате вредности и исплата запосленима.
Особа која обавља функцију председника владе Републике Србије јавно је изговорила да је највећа грешка одустајање од продаје Телекома. Толико је безначајан, политички дефицитаран и омаловажен од великог дела народа да му ни име не вреди спомињати.
Ипак, похвално је што аутор индиректно али аргументовано оспорава такав став износећи непобитне чињенице.
Више текстова реалне ситуације без сувопарног ишчитавања статистичких података би свакако био пожељан.