Značaj Fijata za rast robnog izvoza u 2013. godini

Srbija je u 2012. godini imala izvoz robe u vrednosti od 8,8 milijardi evra, i povećan je za 0,4 milijarde u odnosu na 2011. godinu. Pri tome je izvoz automobila povećan sa 37 na 310 miliona evra, što znači da bi bez početka izvoza Fijata od septembra 2012. godina bila završena sa gotovo jednakom vrednošću kao i u 2011. godini.

U poslednjem tromesečju 2012. godine Srbija je izbila na 32. mesto u svetskom izvozu automobila sa izvozom u iznosu od 224 miliona evra, ispred Ruske Federacije koja je imala izvoz vredan 204 miliona evra. Tokom 2013. godine malo je verovatno da će se popeti za više od dva ili tri mesta na listi jer su iznad nje Kineski Taipei, Indonezija i Australija, sa izvozom manjim od 2 milijarde evra i Slovenija je na 28 mestu sa izvozom većim od 2 milijarde evra.

Koliko je svet postao planeta kompanija a ne država možda najbolje ilustruju podaci o izvozu automobila. Na primer, Slovačka i Češka Republika imaju veću vrednost izvoza od Italija, a malo manju od Francuske, kao zemlje u kojima su locirane filijale, a
u odnosu na zemlje u kojima se nalaze matične kompanije. Meksiko je šesti svetski izvoznik automobila, a samo Nemačka od evropskih zemalja ima veći izvoz od Meksika, zato što je zbog nižih troškova proizvodnje preseljena proizvodnja iz SAD, kao što su se i japanske kompanije locirale u njemu kako bi izbegle moguće trgovinske konflikte.

Na priloženoj listi 40 zemalja sa najvećom vrednošću izvoza u poslednjem tromesečju 2012. godine nalazi se dvanaest zemalja iz Zapadne Evrope, devet zemalja iz Istočne Evrope, svih pet zemalja BRICS-a, zemlje NAFTA-e i druge velike ekonomije iz
Azije, Latinske Amerike i Australija.

Koliko je značajan izvoz automobila za dinamiku svetske ekonomije može nam kao primer poslužiti Japan. Havarija u nuklearnoj elektrani u martu 2011 godine uticala je na pad izvoza Japana u martu i mesecima nakon njega, a to je usporilo oporavak svetske ekonomije u toj godini, i uticalo na pad cena primarnih proizvoda u kraćem periodu. Izvoz automobila iz Japana smanjen je sa 16 milijardi evra, u prvom tromesečju 2011, na 10,1 milijardi u drugom, da bi se vratio na 17,7 milijardi u trećem tromesečju. Ova „rupa“ od 6-7 milijardi evra bila je dovoljna da utiče na smanjenje izvoza Japana u toj godini, ili da ga makar najvećim delom objasni.

I dok se Srbija, zahvaljujući Fijatu locirala pri vrhu svetske liste izvoznika automobila, doprinos ove kompanije rastu nominalne vrednosti izvoza u 2013. godini biće veoma značajan. Do trećeg tromesečja 2012 godine automobili nisu učestvovali sa više od 1% u ukupnom izvozu, da bi njihov udeo bio povećan na 3,1% u trećem i na 9,2% u poslednjem tromesečju 2012. godine.

Pretpostavimo da će Fijat povećati tromesečnu vrednost sa 224 miliona evra, evidentirano u poslednjem tromesečju prošle godine, na 330 miliona, i da će ostvariti izvoz vredan 1.320 miliona evra. To će biti za 1.010 miliona evra više nego u 2012. godini, i predstavljaće 11,4% od ukupne vrednosti izvoza Srbije u toj godini. Znači, pod pretpostavkom da ostatak izvoza stagnira, neki proizvodi povećaju vrednost u istom iznosu u kome drugi smanje, samo Fijat će uticati da se izvoz poveća za 11,4% na iznos od 9,8 milijardi evra.

Osim što ulepšava statistiku izvoza, jer je mesečna vrednost izvoza veća od ukupnog fonda zarada u prerađivačkoj industriji u Srbiji, ova proizvodnja ima svoja dva osnovna efekta, na rast lokalne novostvorene vrednosti, i na rast uvoza auto delova i drugih proizvoda potrebnih za proizvodnju automobila. Što se tiče prvog efekta on je pozitivan u meri u kojoj novac potrošen na zarade i nabavke ostaje u Srbiji. Radi se o relativno malom procentu fakturisane izvozne vrednosti. Drugi efekat je nagli rast uvoza auto delova radi sklapanja automobila u Kragujevcu. On je povećan sa 22,5 miliona evra, u prvom, na 28,3 miliona u drugom, 36,1 u trećem i 211,3 miliona evra u poslednjem tromesečju 2012. godine. Uvoz delova odnosi se i na održavanje polovnih automobila koji se voze po Srbiji, a njegova vrednost se može proceniti na iznos do 100 miliona evra. Uvozni udeo u izvoznoj vrednosti automobila možemo procenjivati na 70% do 85%. Osim auto delova u proizvodnji učestvuje niz drugih proizvoda iz uvoza. Ukoliko je udeo veći od 70% u 2013. godini možemo očekivati i rast uvoza delova za automobile od preko 900 miliona evra.

U svakom slučaju, proizvodnja automobila u Kragujevcu imaće svojih pozitivnih efekata, kako na statistiku, tako i na ljude koji budu imali direktnih ili indirektnih koristi od te proizvodnje. Direktan efekat je prosečna bruto (da li se uplaćuje bruto?) zarada od 376 evra za oko 2.000 radnika, što je fond zarada od oko 750 hiljada evra, što u prosečnoj prodajnoj ceni novoga Fiće daje udeo od oko 70 u 14.000 evra troška zaposlenih u FAS-u.

Videti odličan analitički rad ekonomista MMF-a: Export Performance in Europe: The Role of Vertical Supply Links, WP/13/62, Jesmin Rahman i Tianli Zhao