Značaj domaćih turista za turizam u Srbiji

Некада давно, када сам ја био мали па ми је овај свет изгледао великим, у Србији се, материјално, живело много боље. Радници су могли да децу воде на море, деца су још ишла и на екскурзије, а тадашњи деке и баке су могли да једном годишње приуште себи одлазак у бању (са све унучићима). Гастарбајтери су нас модернизовали тако што су возили половне мерџе, доносили су нове марке телевизора, фармерица, технике за домаћинство… Бајковит живот рекло би се.

Из садашње перспективе схватам да све што сам вредно видео у Србији, догодило се на ђачким екскурзијама и да је то код већине људи случај, сем ако им је посао повезан са путовањима по Србији. Сада када кренем у сеоски туризам поведем и браћу са села, јер и они у томе уживају. Кад бих могао, спаковао бих све Србе у један аутобус и провозао бих их по овој лепој и плодној земљи, али, још увек је то немогуће. Са повећањем броја седишта у аутобусима и даљим падом броја становника биће ускоро Срба за један аутобус. Пре него што их буде за под једну шљиву.

Шта нам кажу ови подаци из прошлости?

У давној 1979. години, када сам ја био мали колико је данас мали мој потомак, регистровано је укупно 3.942 хиљада туриста, на грешном делу српске територије, а без њеног светог дела, у чему је домаћих било 3.137 хиљада, а иностраних је било 805 хиљада. У ове домаће спадали су и туристи из „региона“, а који нам сад красе статистике спољног туризма, као и спољне трговине, страних инвеститора, итд.

У тако давној 1979. години, имали смо укупно регистрованих 11.546 хиљада ноћења, у томе домаћих 10.171, а страних туриста, 1.375 хиљада. Иако је након те претпоследње године у животу оног белосветског рођака почео да пада број домаћих туриста и њихових ноћења, до распада СФРЈ број странаца је наставио да расте, али ми они нису тема.

Да поменем још два податка пре преласка на блиставу садашњост: просечан број ноћења домаћих туриста био је 3,2, а страних је био 2,3. Ови домаћи подаци подсећају на екскурзије, а страни на урбани викенд туризам, јер је и тада више од половине ноћења било у Београду и Новом Саду.

У 2013. години у Србији је регистровано 2.192 хиљадa туриста, у томе домаћих 1.271 а страних 922 хиљаде. У односу на далеку 1979. годину, трећина века је прошла, и мало више, број туриста је смањен за 44,4%, у томе домаћих за 59,5%, док је број страних повећан за 14,5%. Другачије сагледано, пре 35 година се два и по пута више путовало него данас!

Ноћења је регистровано 6.567 хиљада у томе домаћих 4.479 а страних 1.988 хиљада. Укупан број ноћења смањен је за 43,1%, при чему домаћих за 55%, а страних је повећан за 44,6%. И док код долазака туриста ови из региона могу да објасне пораст броја странаца, и да се по њиховом одбитку стварни број старих странаца смањио, већ код ноћења можемо рећи да их је од старих странаца било мало више: 1.401 хиљада према 1.375 хиљада. Раст за 1,9%, а за 34 година даје просечну годишњу стопу раста од 0,0554%, али и то је боље него овај домаћи пад, где се у давној прошлости више него два пута више ноћевало по туристичким капацитетима.

У 2014. години додатно је смањено број домаћих туриста за 10,9%, у периоду јануар-јули, а за 15% је смањен број ноћења. Пад стандарда грађане, неповољне временске прилике које су многима поквариле планове за ускршњи и првомајски одмор, али и неки други проблеми у финансирању рехабилитације преко фонда ПИО, као и организације ђачких екскурзија имали су свога доприноса овом смањивању домаћих путовања и ноћевања.

Мој деда, ма колико да је био сиромашан, моју је мајку увек на екскурзије испраћао (очевог не помињем јер због изгинућа у ратовима и болести већ у неколико генерација нисмо доживели деду), јер је знао колико је то важан део одрастања и ширења видика.

Као што рекох, ја бих целу Србију ставио у један аутобус, па на пут.

Пратећа песмица на путу, у аутобусу, била би: „Road To Nowhere“, Talking Heads-a. Мада, имамо ми и ону из Ко то тамо пева.