U priloženoj tabeli su realne stope rasta BDP-a po delatnostima i BDP u cenama iz 2011. godine. Smisao utrošenog vremena na formiranje tabelice bio je da ukaže na relativan značaj poljoprivrede za BDP Srbije.
Pad BDP-a Srbije u ovoj godini od oko 1,5% biće u potpunosti posledica pada od oko 20% poljoprivredne dodate vrednosti. Kada se isključi poljoprivreda, ostatak ekonomije ima zanemarljivu pozitivnu stopu blisku nuli.
Veći relativan pad poljoprivredne proizvodnje od ovogodišnjeg imali smo samo u parnim pedesetim godinama prošlog veka: 1950 (-27,4%), 1952 (-42,3%), 1954 (-23,9%), 1956 (-27%) a 1958 je bio uporediv sa ovogodišnjim (-18,8%), kao i 1992 godine (-18,3%).
Ukoliko bi poljoprivreda u idućoj godini imala dodatu vrednost kao i u 2011. godini ukupan BDP Srbije bio bi povećan za 1,6% a dodata vrednost za 2%.
Za ostale delatnosti stavio sam minijaturne pozitivne stope rast izuzev kod rudarstva, prerađivačke i električne energije koji će imati pad u ovoj godine, te pozitivne stope ne znače i pun oporavak u odnosu na pad u ovoj godini.
Rast BDP-a u idućoj godini, na osnovu očekivanja da neće biti vremenskih i ostalih katastrofa može lako dostići stopu od 3,3%. To neće biti stopa koja će omogućiti rast broja zaposlenih, jer zaposleni i neće dovesti do rasta BDP-a, već očekivanje o normalnoj poljoprivrednoj godini.
Dodamo li rastu BDP-a i rast izvoza po dvocifrenoj stopi ulazimo u teritoriju bajki o boljem životu. U odnosu na vrednost robnog izvoza od oko 8,8 milijardi u ovoj godini iduće godine moguće je da on dostigne i čitavih 10 milijardi u čemu će samo FAS učestvovati sa trećinom do polovinom ukupnog porasta.
Ovakav statistički skok BDP-a i izvoza neće međutim rešiti osnovne ekonomske i srodne probleme, poput:
– Štetnih međudržavnih ugovora kojima stranci pribavljaju resurse u Srbiji, a od čega građani Srbije nemaju nikakve koristi;
– Poreske politike od koje imaju koristi velike kompanije, ne i većina građana;
– Daljeg pada ukupnog broja zaposlenih;