Živeli izbori!

Априлски подаци о индустријској производњи, о робној размени са иностранством, о наплати пореза, о туристичком промету, и други подаци, још једном нас подсећају на чињеницу да привреда оживи у време избора. То нема везе са предизборном потрошњом, што је случај у развијеним земљама, јер су порески подаци одлични.

Подаци који ће бити изложени упућују нас да размишљамо о алтернативном сценарију тешким реформама које морају да буду болне, а влада тврда срца. Претпоставимо да се влада формира до краја јуна. Иде сезона годишњих одмора у току које би се извесни Жика и Мика из владајуће коалиције посвађали око тога да ли треба прво асфалтирати пут до Жикине таште или до Микине викендице. И то до краја септембра доведе до озбиљне политичке кризе те се распишу нови избори за св. Николу. Док прође бројање гласова и страсти око изборних крађа, тј оптужби да су се оне догодиле, ући ћемо већ дубоко у јануар 2017 године. Тада ће пристизати резултати да је у 2016г остварен рекордан привредни раст, у претходних 70-так година, и да привреда има изузетно велики пренос тог раста у 2017г да би се све и са тешким реформама и бездушном владом остварио раст БДП-а од најмање 5% у тој години. Е, онда би Пера и Ждера требало да затраже нове изборе у априлу, јер су доказали да су прешли цензус, али су се остале странке, ван цензус коалиције, удружиле да им не дозволе улазак у скупштину…

Шта нам кажу подаци?

Индустријска производња у априлу повећана је за 8,4%, док је раст у периоду јануар-април износио 9,9%. Прерађивачка индустрија је остварила раст од 11% у априлу, а 7,8% у периоду јануар-април. Посебно охрабрује, и изненађује, раст у десезонираној серији: индустрија укупно је повећана за 3 индексна поена, на 107,7 од просека у прошлој години, а прерађивачка индустрија је повећана за 4,2пп, на 109,4% (вероватно је последица спајања Ускрса са Првим мајем. Када би се у мају и у наредним месецима само задржао овај десезонирани ниво, то би значило пораст индустријске производње од око 8%, док би са растом у осталим делатностима сасвим сигурно БДП био повећан за преко 10%.

Приходи буџета прате раст привредне активности па су у периоду јануар-април примања буџета увећана за 7,5%, издаци за 5,1%, а дефицит је смањен за 32,4%. Још када у децембру не би дошло до враћања заосталих дугова из прошлости у 2016г би могло да дође до двоцифреног раста БДП-а уз буџетску равнотежу или благи суфицит.

Након рекордне месечне вредности робног извоза у марту од 1.178,2 милиона евра, у априлу је остварено 1.163,8 милиона евра. У априлу је извоз повећан за 13,8%, а у периоду јануар-април за 11,9%. Увоз робе је у априлу повећан за 5,5%, а у периоду јануар-април за 3,4%.

И док странци откривају лепоте и чари Србије и њених становника, раст броја домаћих туриста указује на опоравак стандарда (или бољу статистичку евиденцију). Странци су, у периоду јануар-април повећали број ноћења у Србији за 18,8%, а домаћи туристи за 17,7%.

Мајски подаци, крајем јуна и почетком јула, указаће нам додатно побољшање већине економских параметара, а то ће трајати док влада не почне реформски да дејствује по привреди. На жалост.

Зато: живели прошли избори! И сви наредни.