Ženska seoska olimpijada u Jagodini

Већ сам пред прошле изборе писао текстове „Гласам за Палму, зато што волим живот“, а и „Женим брата“. Сада размишљам и договарам се са колегом који има два неожењена брата да одемо заједно у Албанију и да доведемо три снајке, једну у Драгоцвет поред Јагодине, и две у Требиње. Палмина олимпијска бакља и кругови који симболизују фабрике су ме инспирисали за овај текст. Оригинална идеја припада мојој куми коју сам позвао да се нашалим, а она ми је одговорила: куме, направиће Палма и сеоску олимпијаду, само ако то одлучи. Не сумњам, наравно. Али мислим да би женска сеоска олимпијада била много ефикаснија и штедљивија за неожењене Јагодинце, а и за остале заинтересоване да испрате овакву манифестацију.

Зашто да град Јагодина да поклања хектаре ораница страним инвеститорима кад може да запосли Јагодинце и на овај начин? Зар не би било много ефикасније по наталитет Јагодине и продуктивност у пољопривредној производњи да победницама на женској сеоској олимпијади поклони по хектар пољопривреде земље у Јагодини и у суседним
општинама (чиме би повећао цену пољопривредног земљишта у Деспотовцу, Ћуприји, Параћину, Рековцу…). Златна медаља доноси хектар винограда, сребрна хектар воћњака, а бронзана хектар оранице (без могућности продаје).

Замислимо само колико би било радозналих нежења (ожењенима би требало забранити приступ на такмичарске терене и у смештајне објекте такмичарки) дошло да присуствује надметањима сеоских олимпијки? Колико би радости и нада код њих произвело? Лучење хормона среће и других подмладило би неожењене за 20 и више година када би гледали Баварке у дисциплини служења пива као на Октобарфесту? Ту долазимо до такмичарки и до дисциплина.

Осим Албанки на олимпијади би било драгоцено присуство Туркиња, Гркиња, Бугарки, Румунки, Мађарица, Чехиња, Словакиња, Рускиња, Пољакиња, Украјинки, Немица, Францускиња, Бразилки и Аргентинки, олимпијки са свих континената које олимпијски кругови симболизују.

Дисциплине?

–         Мужење крава, коза и оваца, ручно, без напредних технологија; Фавориткиње: Туркиње у оштрој конкуренцији Индијки, Иранки и Египћанки.

–         Орање трактором као и његова вожња у малом простору како се не би ушло у комшијске њиве; Фавориткиње: Францускиње и Аустралијанке.

–         Хеклање, штрикање и сличне активности; Без фаворита.

–         Точење пива и послуживање славског стола са 12 до 15 статиста (ову привилегију имали би неожењени Јагодинци који приложе доказ да су на последњим изборима гласали за Палму); Фавориткиње: Немице.

–         Развијање пита; Фавориткиње Бошњакиње.

–         Прављење кобасица; Фавориткиње Мађарице, Славонке и Војвођанке у борби за сребро и бронзу.

–         Уметничко кулинарство: како без готово ичега од намирница заситити од рада изгладнелог сељака, ратара, паора (да се неко вербално не увреди); Фавориткиње Српкиње уз оштру конкуренцију из „региона“, Бошњакиња, Албанки, Македонки и Бугарки.

–         Вишебој: мужа крава, припрема и послуживање доручка, рад у њиви примитивним средствима, и уметничко кулинарство.

Требало би измислити што више дисциплина како би се што више потенцијалних снајки задржало. Мада, можда би такмичарке без медаља лакше нашле пут до сродног срца, а организатора то не би коштало.

У Јагодини је у 2013. години број запослених (17.301) био за 5.501 мањи у односу на 1992. годину (22.802). У индустрији и рударству смањен је за 5.095 лица, у трговини за 1.461 лице (са 2.368 на 907), у финансијским делатностима смањен је
11 пута, за 1.014 лица (са 1.114 на 100 запослена), у грађевинарству је смањен за 912 лица (са 1.305 на 393), у саобраћају и складиштењу за 798 лица (са 1.299 на 501), у услугама смештаја и исхране за 656 лица (са 703 на 47), у пољопривреди, шумарству и рибарству за 324 лица (са 490 на 166). Повећан је број предузетника и код њих запослених лица за 3.703 (са 1.784 на 5.487), што је било довољно да неутралише пад запослености у свим делатностима осим у индустрији. Ово су сасвим просечне цифре на нивоу Србије и много је општина са црњим као и са ружичастијим подацима од ових.

Изградња пет фабрика утицаће да се број запослених у прерађивачкој индустрији повећа за пар стотина. При томе ће се и даље смањивати број запослених у претеклим индустријским капацитетима па је нето ефекат неизвестан.

Неизвестан би био ефекат и организације Женске сеоске олимпијаде. Али би хиљаде нежења из Јагодине и околних општина месецима пре њеног одржавања живело у нади и ишчекивању, куповала би се нова одела и обнављале куће и окућница.

Идеју би требало додатно развити и ауторски заштитити. Попут Гуче, Јагодина би била препозната као српски бренд јер би се сваке године организовала Женска сеоска олимпијада, а покушаје сличних организација би тужили Међународном суду правде.