Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Да је висока стопа инвестиционе активности неопходна за високу стопу економског раста опште је познато. Она јесте неопходна, али не и довољна, јер је потребно и да су инвестиције ефикасно уложене у растуће економске секторе. Пример социјалистичког развоја Источне Европе пре пада Берлинског зида показао је да су економије стагнирале при веома високим стопама инвестиција јер су оне биле неефикасне.
У 2016, према подацима из базе УНКТАД-а, Кина је имала стопу инвестирања од 44,1%. Стопе инвестиција у Кини су изузетно високе, али се стопа раста полако смањује, јер се смањује могућност за њихово ефикасно пласирање у растуће делове економије. Већу стопу инвестиција од Кине у тој години имало је шест земаља: Бутан, Алжир, Конго, Туркменистан, Панама и Катар.
Србија је, са стопом од 20,3% била ниско рангирана, на 138 месту од 206 земаља и територија. Нижу стопу инвестиција од Србије у њеном окружењу имале су Хрватска (20,1%), Мађарска (19,8%), Бугарска (19,1%) и БиХ (16%). Хрватска, БиХ и Бугарска су у тој години имале вишу стопу раста, што значи да су инвестиције ефикасније пласиране него у Србији.
Вишу стопу инвестиција имале су: БЈР Македонија (32,6%), Црна Гора (26,1%), Румунија (25%) и Албанија (23,5%) и све оне су имале вишу стопу раста од Србије, али нису имале и већу ефикасност инвестиција, посебно не БЈР Македонија и Црна Гора, јер нису имале битно вишу стопу раста.
| Country | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 |
| Albania | 7,5 | 3,4 | 3,7 | 2,5 | 1,4 | 1,0 | 1,8 | 2,2 | 3,4 | 3,8 | 4,0 |
| Bosnia and Herzegovina | 5,6 | -0,8 | 0,8 | 0,9 | -0,7 | 2,4 | 1,2 | 3,1 | 3,2 | 3,0 | 3,2 |
| Bulgaria | 6,0 | -3,6 | 1,3 | 1,9 | 0,0 | 0,9 | 1,3 | 3,6 | 3,9 | 3,6 | 3,6 |
| Croatia | 2,0 | -7,3 | -1,5 | -0,3 | -2,3 | -0,5 | -0,1 | 2,4 | 3,5 | 2,8 | 2,8 |
| Hungary | 0,9 | -6,6 | 0,7 | 1,7 | -1,6 | 2,1 | 4,2 | 3,4 | 2,2 | 4,0 | 4,0 |
| Kosovo | 4,5 | 3,6 | 3,3 | 4,4 | 2,8 | 3,4 | 1,2 | 4,1 | 4,1 | 3,7 | 4,0 |
| FYR Macedonia | 5,5 | -0,4 | 3,4 | 2,3 | -0,5 | 2,9 | 3,6 | 3,9 | 2,9 | 0,0 | 1,6 |
| Montenegro | 7,2 | -5,8 | 2,7 | 3,2 | -2,7 | 3,5 | 1,8 | 3,4 | 2,9 | 4,3 | 3,7 |
| Romania | 8,3 | -5,9 | -2,8 | 2,0 | 1,2 | 3,5 | 3,4 | 3,9 | 4,8 | 6,9 | 4,0 |
| Serbia | 5,367 | -3,12 | 0,584 | 1,401 | -1,02 | 2,572 | -1,83 | 0,8 | 2,8 | 1,9 | 4,0 |
Извор: ММФ октобар 2018
Другу страну медаље, односа између инвестиција и економског раста, представљају извори за финансирање инвестиција. По основној макроекономској једначини салдо у спољној трговини једнак је одступању између штедње и инвестиција: суфицит у трговини значи да је домаћа штедња већа од инвестиција и обратно.
У 2016 је 81 земља и територија имала суфицит у трговини (већи износ штедње од инвестиција) док је 125 имало трговински дефицит. У приложеној табели смо израчунали степен покривености инвестиција трговинским салдом. Приложених 206 земаља и територија се налази у изразитим крајностима: 10 земаља има степен покривености инвестиција већи од 100% (то значи да је укупни ниво потрошње и инвестиција мањи од БДП-а), док 28 земаља, острва и територија има већи трговински дефицит од инвестиција (то значи да се инвестиције у потпуности покривају спољним изворима и да се и део финалне потрошње покрива из спољних извора).
Србија је у 2016 са 52,2% покривала инвестициону активност трговинским дефицитом. То значи да је од 20,3% БДП-а, колико су износиле инвестиције, 9,7% било из домаће штедње а 10,5% из спољних извора (дознака, кредита, страних инвестиција…).
Пошто је стопа домаће штедње износила 16%, то значи да је из спољних извора финансиран део инвестиционе активности (4,3% од БДП-а), а да је већи део отишао на финансирање финалне потрошње (6,3% од БДП-а).
Пошто је стопа домаће штедње износила 16%, то значи да је из спољних извора финансиран део инвестиционе активности (4,3% од БДП-а), а да је већи део отишао на финансирање финалне потрошње (6,3% од БДП-а).
Лошији однос дефицита и инвестиција од Србије имали су Албанија (71,7% из спољних извора), Црна Гора (86,1%) и Босна и Херцеговина (105,4%, дефицит већи од инвестиција), док су повољнији однос имале БЈР Македонија (45,2%) и Румунија (само 3,7% из спољних извора).
Мађарска (+51%), Бугарска (22,5%) и Хрватска (+14%) су имале трговински суфицит, што значи да је стопа домаће штедње била изнад стопе домаћих инвестиција. Све три земље су имале и мало нижу стопу инвестиција од Србије што значи да нису постојале домаће инвестиционе могућности које би довеле до веће стопе инвестиција.
Мађарска је супротан пример у односу на Србију. Њена стопа инвестиција износила је 19,8%. Трговински суфицит износио је 51% од стопе инвестиција што значи да је стопа инвестиција могла да износи 29,9% од БДП-а.
Да би Србија имала више годишње стопе раста од досадашњих потребно је да има вишу стопу инвестиција и да повећа домаћу штедњу како би смањила осетљивост економског раста од могућности за спољно финансирање домаће инвестиционе активности.
