Zaposlenost na određeno vreme i rad dva posla u Evropi, 2014-2019.

Србија је, од како Евростату доставља податке, остварила импресиван раст броја запослених за 11,9%, од 2014. до 2019. То је двоструко већа стопа од просечне у Европи. Већи релативан пораст броја запослених од Србије имали су само Малта (+33,5%), Луксембург (+18,3%), Ирска (+15,4%), С. Македонија (+15,3%), Исланд (+13,9), Шпанија (+13,3%) и Кипар (+13,3%). Изражено спортским речником: испали смо у четвртфиналу и разочарано завршили на осмом месту.

Ако запослене на одређено време посматрамо као играче са клупе, док су запослени на неодређено формиран тим, имамо чиме бити поносни: Србија је европски вицешампион по расту броја запослених на одређено време, јер је њихов број повећан за 43,6! Само је Малта повећала за 54,5% и то са 11 на 17 хиљада, а пошто је тамо регистровано 5 хиљада Срба испада да смо највише ојачали малтежанску клупу запослених, па је и ово прво место заправо наше!

Висок раст броја запослених на одређено време имали су и: Луксембург (+37,5%), С. Македонија (+33,8%), Италија (+33,3%) и Црна Гора (+30,4%), испред Грчке (+26,3%) и Шпаније (+26,1%).

Захваљујући овако високом расту броја запослених на одређено време, повећан је њихов удео у укупној запослености са 13,2% у 2014 на 17% у 2019. Већи удео запослених на одређено време од Србије у 2019 имале су: Црна Гора (25,9%), Шпанија (21,9%), Португалија (17,5%) и Пољска (17,1%).

У ЕУ је удео запослених на одређено време остао исти, 11,9% у обе посматране године. У Србији је овај удео повећан за 3,7 структурна поена, те смо и по овом показатељу европски вицешампиони, иза Црне Горе (+4 процентна поена), а испред Италије (+2,9пп).

У ЕУ је једнаком динамиком раста и укупна и запосленост на одређено време па је остао и исти удео запослених на одређено у укупној запослености. Немачка, Чешка и друге земље са великим недостатком радне снаге смањивале су запосленост на одређено време како би обезбедиле укупну запосленост. Преводиле су резерве у први тим, речено на сликовит начин.

Насупрот Немачкој и Чешкој стоје земље код којих је након 2008. створена армија незапослених па су послодавци инсистирали на „мекшем“ радном законодавству пре него што се одлуче да било кога запосле. Бунили су се против таквог радног законодавства и Грци, Французи, Италијани, ко још, али владе су морале да се одричу својих „левих“ идеологија и оријентација како би решавале проблеме послодавцима.

Када се стави у однос повећање броја запослених на одређено у односу на укупан пораст броја долазимо до бронзане медаље за Србију јер је у Италији 88,2% укупног раста запослености проистекло од раста не одређено време, у Црној Гори 63,6%, а Србија је са 48,4% прешишала велику Француску (45,2%).

Златну медаљу Србија је освојила у категорији промене удела лица која раде два посла истовремено: њихов удео је повећан за 2,7 процентна поена, са 5,1% у 2014 на 7,8% у 2019, и испред смо С. Македоније која је повећала удео за 2пп.

У ЕУ је удео лица која обављају два посла непромењених 4,2% јер је повећање броја лица са два посла износило 5,1%. Овде смо, на жалост, вицешампиони јер је у С.Македонији број лица утростручен, а код нас повећан за 71,8. Да је основица за поређење у 2012, када је у Србији 70,1 хиљада лица радило два посла, а у С. Македонији 13,4 хиљада, били бисмо на убедљиво првом месту.

Иако нисмо са уделом од 7,8% лица са два посла европски шампиони морамо да будемо поносни у ком друштву смо се нашли јер већи удео од Србије имају: Исланд (10,3%), Норвешка (9,4%), Шведска (8,9%), Швајцарска (8,3%) и Данска и Холандија (по 8%).