Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у односу на март 2013 године, а за 276.827 лица у односу на септембар 2008 године. Овим темпом опоравка у броју запослених могли би смо да очекујемо да се у марту 2026 године превазиђе број запослених лица из 2008 године. Када наступи пунолетство ове кризе које је почела у САД а у Европи никако да заврши (а кад ће, не знамо).
И тако, како се год окренеш… Но, да изаберемо ми најбољи од свих могућих углова: поређење са септембром 2014 године. У односу на датум два дана након параде поноса број запослених је повећан за 11.145 лица, а што је дневни пораст за 61 лице, а укључујући ту и нерадне дане, како викенде тако и државне празнике. Да ли је Парада поноса, или неки други фактор, утицала, не знамо, али је дошло до историјског прелома у родном запошљавању: смањен је број запослених жена а повећан број мушкараца! То се одавно није догодило, те би требало да удружења жена подигну свој глас и да траже родну равноправност. Број запослених мушкараца повећан је за 17.503 лица (96 дневно, све са празницима), док је број запослених жена смањен за 6.358 (35 дневно). Ова промена је можда последица пада броја запослених у здравственој и социјалној заштити (за 4.095 лица), у финансијским делатностима (за 2.328 лица), и у државној управи (за 1.290 лица). Можда, али не мора да буде. Ајд што чиновнице и банкарке остају без посла, то је очекивано у складу са реформама које се промовишу, али четири батаљона медицинских сестара, један пук војним речником, ипак је превише од овог маленог народа, ако је отишло у бели свет.
И тако, не мора да се отпушта 9 хиљада људи у државном сектору. Напустиће и више од тог броја запослених у здравству, а то ће имати последица по (мањи) број пензионера, а и свих осталих! Смејао бих се, да ми се не плаче.
Највећи пораст броја запослених имали су прерађивачка индустрија (за 5.279 лица), услуге смештаја и исхране (за 3.821 лице), образовање (3.237) и стручне и научне делатности (за 2.716 лица). Раст броја запослених по кафанама и ресторанима, а и у хотелском смештају, упућује на могућност да је део овог импресивног раста броја запослених последица „борбе против сиве економије“.
Предузетнички сектор додатно је смањен за 3.205 лица у посматраних шест месеци, са 372.514 на 369.309 лица.
Посматрано по општинама 95 општина и градова имало је пораст броја запослених лица, а 66 је имало њихов пад. У ових 66 општина број запослених је смањен за 20.394 лица, док је у првој групи број повећан за 31.539.
Др. Драган Марковић Палма би могао да дода иза Палма и Олимпијац јер је Јагодина коначно постигла олимпијске резултате у запошљавању: са повећањем за 1.072 лица нашла се на шестом месту иза Новог Београда (+5.266), Суботице (+1.533), Новог Пазара (+1.420), Ниша (+1.378) и Вождовца (+1.303 запослена). Пошто ће се прави резултати овог инвестиционог олимпијца остварити тек до септембра, не треба сумњати да када изађу подаци за 30.9.2015 крајем јануара 2016 године, Јагодина ће „потући“ ову оштру конкуренцију у врху. Уколико се то догоди предлажем да се његово родно село Кончарево преименује у Марковићево или бар у Палманову.
Највећи пад у броју запослених имали су: Ваљево (-2.832), четири београдске општине, Нови Сад (-1.017), Ивањица (-764), Панчево (-747) и Ужице (-669).
И тако, коначно мало лепих вести из земљице Србије. Још када би овај пораст броја запослених мушкараца повукао и раст броја рођене деце у 2016 години било би лепо. Досадашњи раст броја запослених жена, уз пад код мушких, водио је ка ескалацији еманципације, па је и пад наталитета био логичан. Јес` да мушкарци не рађају, али би требало да буду и финансијски стуб породице.
У прва четири месеца 2015. године повећан је број рођене деце за 4%. Интересантно би било проучити да ли је овај пораст био под јачим утицајем већег броја запослених мушкараца, или мањег броја запослених жена (или неког трећег фактора, а ускоро ће се појавити и четврти: азиланти)? Ако би се добили статистички значајни резултати, онда би могле и да се примене још „чвршће“ и „јаче“ мере: реформе, у сваком случају…
