Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U Srbiji je između dva popisa smanjen broj stanovnika za 311.139 lica, sa 7.498.001 na 7.186.862 lica. U tome je broj Srba smanjen za 224.688 lica, sa 6.212.838 na 5.988.150 lica. Broj bi bio više smanjen da se deo Jugoslovena i Crnogoraca nije na zadnjem popisu izjasnio da su Srbi, a usled promena koje su se dogodile u okruženju. Udeo Srba u ukupnom broju stanovnika povećan je sa 82,9% na 83,3%, ali je zapravo neznatno smanjen jer je oko 50 hiljada Albanaca odbilo da se popiše u Medveđi, Bujanovcu i Preševu.
U Bugarskoj je u 2011. godini popisano 7.364.570 stanovnika, i u odnosu na popis iz 2001. godine (7.928.901) ukupan broj je smanjen za 564.331 lica. U tome je broj Bugara smanjen za 990.586! Udeo Bugara u ukupnom stanovništvu smanjen je sa 83,9% u 2001. na 76,9% u 2011. godini. Smanjen je broj i Turaka (za 158.346), Roma (za 45.565, u Srbiji je njihov broj povećan za 39.411), ostalih (za 19.900) i neizjašnjenih (za 8717) pa iz ovih podataka nije jasno šta je sa porastom razlike do ukupnog broja sa 24.807 lica u 2001, na 683.590 lica u 2011. godini. Treba malo i čitati, a ne samo obrađivati podatke.
Uglavnom, sadašnji broj stanovnika u Bugarskoj uporediv je sa popisanim brojem između 1946. (7.029.349) i 1956. (7.613.349). Broj Bugara je uporediv sa njihovim brojem između 1934. (5.204 hiljada) i 1946. (5.904 hiljade).
Koncentrisanje stanovništva u glavni grad je i u Bugarskoj glavna demografska karakteristika. Od 28 oblasti čak 20 je imalo veći pad broja stanovnika od 10%, između dva popisa, dok su samo Varna (+2,8%) i Sofija grad (+10,3%) imali rast broja. Čak je i prigradska oblast Sofije imala pad broja za 9,4%. Sofija sa svojim predgrađem je povećala broj stanovnika za 94.988 lica (sa 1.444.082 na 1.539.080), dok je oblast Beograda povećala broj za 83.316 lica (sa 1.576.124 na 1.659.440). Po odbitku Sofije, ostatak Bugarske je smanjio broj stanovnika za 659.329 (u Srbiji bez Beograda za 394.455), sa 6.485 na 5.825 hiljada, što je relativno smanjenje za 10,2%.
Bugarska je, zajedno sa Rumunijom, u 2007. godini uhvatila pred zadnji voz za ulazak u Evropsku Uniju. To je bilo neposredno pred izbijanje svetske ekonomske krize pa je, uprkos ograničenjima za boravak i rad u zemljama Zapadne Evrope, radno sposobno stanovništvo moglo da se prilagodi krizi odlaskom na rad u razvijenije članice EU. To je bilo mnogo teže stanovništvu Srbije. Jeste bilo moguće Mađarima, Slovacima, Hrvatima i drugim narodima čije su matične zemlje u EU, ili su bile pred ulaskom u tu integraciju.
I sada sledi ključno demografsko i ekonomsko pitanje, za koje nemamo odgovor:
– Da li bi bilo bolje da je Srbija nekim čudom, a u skladu sa obećanjima političara 2001. i 2002. godine (čak i 2003. i četvrte) postala članica Evropske Unije, i imala, poput Bugarske, odliv 300 do 400 hiljada stanovnika na rad u njene razvijene zemlje, ili je bolje što je ostala van članstva, sa statusom kandidata, ali sa toliko većim brojem stanovnika?
Članstvo u EU omogućilo bi stotinama hiljada građana Srbije da nađu posao, i da imaju materijalno bolji status od onog koji su u Srbiji imali prethodnih godina.
Bez članstva Srbija ima više stanovnika nego što bi sa članstvom imala. Međutim, što je dobro za državu, nije dobro i za njene građane.
Stoga ćemo prepustiti odgovor drugima.
Pokušaću da napravim neki cost benefit. Da smo ušli u EU, i da je 300-400 hiljada otišlo u EU na rad, imali bismo u periodu 2003-2013 veće doznake iz inostranstva, manju stopu nezaposlenosti, manji fiskalni deficit, više mesta u vrtićima, manje stanovnika u prestonici, manje lekara na Birou itd.Sa druge strane u sadašnjoj situaciji imamo 300-400 hiljada ljudi više koji mogu predstavljati sa jedne strane ekonomski i demografski potencijal, ali sa druge strane i teret za naš slabašni budžet. Mislim je izbor kao kod Sofoklea. Dakle, između dva tragična rešenja. Budući da govorimo o obećanjima političara iz 2001 godine bolje je bilo da je svako od njih pre davanja obećanja pročitao knjigu profesora Mihaila Đurića „Poreklo i budućnost Evrope“
Zdravkoviću,
Budući da često miksujete ekonomiju i demografiju, pomalo podsećate na Maltusa. Mada njegov pesimizam u vezi broja stanovnika i produkciji hrane koja prati broj stanovnika je pomalo zastrašujući.
Ali itekako istinita, ne samo da će na zemlji
vrlo brzo nestati hrane i posebno pitke vode,
već su problemi odlaganja komunalnog otpada,
toliko veliki da prete klimatskom katastrofom
bibliskih razmera
Vrlo bitno razmatranje g Zdravkoviću, hvala na tome. Mislim da smo pre nekog vremena zajednički ustanovili da poređenje sa Bugarskom nam može dati neke zanimljive zaključke.
Politika je kod nas kratkovida i kratkoročna. Ono što će definisati ovaj prostor za 100-200 godina biće upravo koja od ovih malih nacija u JIE će biti uspešna, i time „usisati“ ostale, srodne, južnoslovenske nacije. Tu ne mislim ništa hegemonistički u 19century stilu – mislim na ekonomiju, ali i na kulturni model, lifestyle, otvorenost, mogućnosti zapošljavanja, studiranja, dobijanja državljanstva itd. Dakle, da bismo preživeli kao narod i država i da bi bili uspešni, treba da se otvorimo maksimalno i pružimo priliku mladima iz BH (i RS i Fed), Crne Gore, Makedonije, čak i Bugarske.
Učimo od Austrije – nemački je zvanični jezik, sve iz istorije su sačuvali kao autentično austrijsko, ali kada pogledate prezimena njenih (domicilnih) stanovnika, videćete da je to fantastična i uspešna vekovna mešavina Germana, Mađara, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Hrvata, Srba… koje ujedinjuje zajednički jezik, životni i kulturni obrazac. Ali svi su ponosni na svoju Austriju i to je najbitnije.
Ako se osvrnemo samo malo, videćemo da već kasnimo – Mađarska daje državljanstvo svima čiji su preci živelu u granicama Ugarske do 1918, mladi Makedonci masovno studiraju u Sofiji, sa mladima u BH i CG imamo sve manje dodira.
Samo jedno rešenje – Ekonomsko jačanje, otvorenost, ulaganje u visoko školstvo i kulturu (film, pozorište, jezik, izdavaštvo)
Naravno da je bolje biti „veciti kandidat“ za prikljucenje EU sa otvorenim pregovorima i to je sustinsko pitanje oko kog se lome koplja .Naravno to nije pitanje koje je u domenu Srbije i njenog centra moci i odlucivanja.
EU je ta koja sada vaga da li da uopste otvara pregovore ili to pitanje zamrzne za narednu deceniju i tako sustinski odrzi uticaj na Balkanu ali besplatno.
Geostrateski ni SAD a ni EU ne odgovara da ostatak Balkana integrise u EU jel tako slabi njihova moc apropo Ruskih interesa ali i problematicnih migracija stanovnistva sa rubnih podrucja. Tampon zona je idealna za njih pod uslovom da se odrzava status quo ruskog uticaja i da je ceo taj proces sto jeftiniji. Na kraju krajeva to i jeste motiv razbijanja YU i stavljanje na led Balkana vec skoro tri decenije.
Obecanja politicara iz regiona su politika treceg stepena i orudje za ostvarivanje interesa. Da njih nema region bi krenuo u nekom drugom pravcu i proces bi se pokrenuo sto je ili nepovoljno ili skupo po zapadnu politiku.
U svetlu tih cinjenica bavljenje demografskim pitanjima imace samo jedan logican sled a to je sve veci odliv stanovnistva iz ovog regiona.Jasno je da u tim okolnostim treba ocekivati i pad nataliteta.
Uglavnom umetnost politickog delovanja modernih zapadnih drzava je u ocuvanju sopstvenih interesa nasom voljom ?!
Nedostatak drzavnickog mentaliteta i nepovoljnost geografske pozicije koja stvara stalni pritisak dve velike suprostavljene vojne i ekonomske sile ( Zapad & Rusija)rezultirace tihim demografskim odumiranjem.
To se u istoriji Balkana vec desavalo na ovoj ili onoj strani uz stalna demografska stradanja. Neka srz i okosnica takve politike moze se naci i u Nacertaniju Ilije Garasanina iz 1840.
Svidjalo se to nekome ili ne, Srbija jeste deo covecanstva. Sta da se radi, nalazimo se na Zemlji, a ne na nekoj drugoj planeti. Otud, potpuno je suvisno pitanje da li ce Srbija postati deo Evropske Unije ili ne. Sutra i da nestane Unije sve ce biti isto. Pravo pitanje je da li ce Srbija ostati siromasna i bedna zemlja ili ce napredovati. To sto je iz neke zemlje otislo puno ljudi ne znaci nista. Svaki covek je jedinka za sebe. Neko ide gde misli da ce mu biti bolje i srecan mu put. Ja licno nikada nisam imao poriv da idem bilo gde, vec sam zeleo da stvorim bolje uslove za zivot tu gde sam, ali je to opet stvar mog licno izbora. Mnogi koji su otisli, misle da su bolji od nas koji smo ostali, sto jasno govori da se i glupi ljudi odlucuju na odlazak, a mnogi koji su ostali, nazivaju te sto su otisli izdajnicima, sto takodje govori i da u Srbiji zivi mnogo glupih ljudi. Neki su svojevremeno govorili da je Srbija pupak svemira, ali kako to nije naucno dokazano, Srbija se nalazi na Zemlji, pa je samim tim i deo Evrope.
U tekstu je postavljeno pitanje da li bi za Bugarsku bilo bolje da nije bila clanica EU, jer bi, pretpostavlja onaj ko postavlja pitanje, imala vise stanovnistva, pa se tako pitanje postavlja i za Srbiju. A evo podjednako vaznog pitanja. Da li je za Bugarsku (Srbiju) bolje sto su ti ljudi otisli ili ne. I to je pitanje bez odgovora. Moze se mirne duse reci da je primarni interes svakog onog ko je otisao iz Bugarske (Srbije) licna korist. Od onih koji gledaju iskljucivo sebe, vrlo retko kolektiv ima koristi.
POred Bugarske jos 4 evropske zemlje se nalaze medju 10 drzava sa najnizim natalitetom: Ukrajina, Moldavija, Crna Gora i Srbija. Za sve ove 5 drzave je zajednicko da su doziveli najveci pad proizvodnje oid 90te, da nisu napravile funkcionalne drzave i da narod ima osecaj besperspektivnosti. Tesko je imati decu kad i ti nisi siguran sta ces sutra imati za rucak i dali ces ga uopste imati.
Nece se stvar promeniti ulaskom u EU ili neulaskom, sve dok narodi ovih drzava, a i elite nisu sposobni da naprave funkcionalnu drzavu i ne vide nikakvu perspektivu natalitet ce biti sve manji.
I da se nadovezem na moju poslednju recenicu, stvari se uvek mogu gledati sa vise strana, pa se slobodno moze reci da je svako drustvo zbir ljudi koji se rukovodi licnim interesom…
Na listi su zemlje gde je socijalizam unistio selo. A populacija koja se preselila u grad je ukalupljena u soc. nacin zivota, bespregledne socijalisticke blokove, gde je politika sugerisala velicinu porodice i nacin zivota. Dvoje zaposlenih i jedno i po dete, koji zive u dvosobnom stanu, mali broj skola u smenama. Tu nema mesta za prosirenu reprodukciju. Taj nacin zivota, i infrastrukturu smo i mi danas nasledili. Tamo gde socijalizam nije odredio recimo urbanu strukturu, gde su ljudi sami gradili svoje kuce ( prigradski Bgd. ) natalitet je veci. Tamo gde socijalizam nije odredjivao nacin zaposljavanja, takodje je natelitet veci eg. mali privrednici, majstori, usluge, gde zena obicno ostaje kod kuce.
Inace emigracija najboljih kao resenje zaposljavanja je potpuna propast. Emigracija manje uspesnih, bez obzira na nivo skole, je bolja opcija. A povratak uspesnih sa zapada, kao i potpuna liberalizacija imigracija iz bliskih navedenih zemalja po odredjenom kritetijumu.
Cak nije ni problem da najbolji odu, pod uslovom da ih drzava obaveze i motivise da se vrate. Kao sto je to bilo u 19/pocetkom 20veka.
Dobro je te se nigde ne pominje i Rumunija, zemlja koja je zajedno sa Bugarskom pristupila EU tako što su poslanici dobili upalu mišića držeći podignute ruke ne bi li stigli da izglasaju sve zakone do ponoći. Te 2007. godine EU je jasno stavila do znanja da su u pitanju njeni geopolitički ciljevi i nastojanja, a ne uspostavljanje vladavine prava, efikasnosti institucija i sl. No u redu, sve svetske integracije zemalja imaju svoje ciljeve i strategije tako da se i ovaj potez može na neki način opravdati. Ipak, pomenuta unija sebi neće opet dozvoliti luksuz prijema država sa takvom konfuzijom u svojim redovima, tako da osim trenutnog „odliva mozgova“ nas muče mnogo veći strukturni problemi čijim rešavanjem se može znatno uticati na potencijalne veće migracije stanovništva. Iz ugla jedne organizacije, ne može se razmatrati pristup novog člana bez posedovanja adekvatnog sistema i uredjenja koji koincidira istoj. A kod nas, toliko toga ima da se menja i postavi na zdrave osnove, tako da ako taj proces bude adekvatno sproveden mozda do migracija i ne dodje, sve zavisi od naše volje i želje za boljim društveno-političko-ekonomskim uređenjem.
Interesantna tema, i očekivani rezultati, XX vek je bio
vek nekritičke centralizacije, što je od Beograda, koji je
1939. imao oko 275.000 žitelja i činio manje od 2% stanov-
ništva Kraljevine Jugoslavije, stvorilo megapolis sa gotovo 1,7 miliona stanovnika na zadnjem popisu Beograd čini preko 22% stanovništva Srbije i posledice su svakako u nacionalnom smislu demografska katastrofa pograničnih oblasti, posebno prema Bugarskoj.
Na stranu da Beograd nije spreman za ulogu Megapolisa, i to
sve vodi polako, ali sigurno prema komunalnom i svakom drugom kolapsu Beogradu, saobraćaj je davno u kolapsu.
Centralizaciju je bilo lako pokrenuti, seljaku se nudio
posao, stan, školovanje za decu, sada je međutim potrebno
kreirati mere i metodologiju, da se ljudi počnu izvlačiti
iz gradova, ne samo Beograda, i da se vraćaju selu, ali
ne selu koje poznajemo, već selu XXI veka, gde se otvaraju
radna mesta, proizvodi energija iz obnovljivih izvora,
kvalitetna hrana, da budem moderan organska, i naravno
deca imaju iste mogućnosti da se školuju, a ne samo drogiraju kao njihovi vršnjaci iz gradova.
O odlasku stanovništva u EU, domovina je tamo gde lepo živim
na kraju krajeva ogroman broj naših lekara i medicinskih
radnika uopšte, nakon besplatnog školovanja i specijaliza-
cije odlaze u Sloveniju, jer je tamo plata 2,400 eura,
prema jedva 600 u Srbiji, to je proces koji ne treba da čudi
već da se u zakonu o visokom školstvu uvede obaveza da neko
koje završio školu o trošku budžeta, mora da odradi npr
10 godina u Srbiji, a onda nema posla, pa tek onda može da
ode „trbuhom za kruhom“ ili da naplaćujemo studije medici-
ne, na tkz državnim fakultetima, privatni to već rade.
Svakako da je članstvo u EU demografska bomba, najpre odliv
stanovništva prema EU, a sledeća faza, kada EU dobije čvr-
šći okvir, onda će Bugarska, Rumunija, bivše YU republike,
i drugi iz tkz drugog ešalona unije, postati destinacije
za milione izbeglica koje žele da se „naslone“ na socijalne
fondove EU, jer će se do tada njihova teritorija dodatno
isprazniti, i o ovome je neophodno razmišljati i kreirati
strategiju u privlačenju investicija u ruralna mesta, kako
u Srbiji ne bi svi živeli u nekoliko gradova.