Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Нема човека на планети Земљи који бар некада није доживео неко понижење, а милијарде људи се труди да преживи од данас до сутра понижени у апсолутном сиромаштву и без достојанства.
Србија је, Богу хвала, земља поносних људи, те нисмо у понижавајућим крајностима, као народ, не и као појединци.
Човек у понижењима огугла, па се труди да их што мање примећује, да му не појачавају лоше расположење.
Често се сетим једног од најдубљих понижења која сам осетио: да конвоји са робом из Аустрије, Хрватске, Словеније и других земаља иду кроз моравску долину ауто-путем у пратњи наше полиције на Косово и Метохију, док је роби из централног дела Србије забрањено да се уноси на ову изопштену територију.
Коссев-у нерадо приступам из тих понижавајућих разлога, јер ми превише покваре расположење вести попут ове:
Албанци имају своје циљеве, које успешно реализују, док ми у „остатку“ Србије имамо Рио Тинто, Рафале, авионе и камионе.
Уколико не постоји реципроцитет у реакцијама Београда на понашање Приштине, онда смо ми колективно понижени као народ.
Стално ме претичу косовске таблице на аутопуту од Београда до Јагодине – Албанци имају 1.000 пута већу слободу на територији Србије, него што Срби имају на Косову и Метохији.
И опет, из здравствених разлога, бежим од овог једа који ме нагриза сваки дан, са вестима о ухапшеним и претученим Србима на Косову и Метохији.
