Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Бела куга је невидљиви убица народа. У претходних 15 година број становника Србије је смањен, мањим бројем рођених од умрлих, колико је Срба погинуло у Другом светском рату. Овај невидљиви убица је саможив и еманципован: достојни представник материјалних вредности које формирају опште стање духа.
Војска Србије би могла да одигра значајну улогу у борби са белом кугом кроз добровољно служење војног рока. Њена улога би била посебно значајна у пасивним крајевима, са акцентом на граничне, пошто је постала пасивна цела територија Србије ван Београда, Новог Сада и територија етничких мањина исламске вероисповести.
Уколико би се омогућило добровољно служење војног рока свима који то желе, уз адекватну материјалну надокнаду постигло би се више циљева истовремено. Рецимо да је адекватна надокнада 20.000 динара месечно. Ово је мала свота новца у односу на садашње плате у Србији, али је за младе у сеоским срединама огромна и значила би им превише.
Узмимо преостало младо становништво у сеоским срединама. Шта је њихов циљ? Да напусте село и оду у иностранство, ради зараде, или да се населе у већем оближњем граду, ради формирања породице.
Уколико би млади са села добили од војске по 20.000РСД месечно, могли би да помогну родитељима да обнове пољопривредну механизацију, да модернизују стамбене објекте, да постану материјално одрживе јединке способне да формирају породицу и остану на свом имању.
Шта би у војсци радили?
Постоји низ могућих јавних радова, уз војну обуку, за које би добровољци били искоришћени: (1) изградња и обнова локалних путева; (2) интервенције у случају елементарних непогода, попут поплава и пожара; (3) обнова напуштених објеката за становање у планинским подручјима; (4) брига о старима у селима која су остала без подмлатка…
Колико би добровољци коштали?
Буџет Министарства одбране износи 55,8 милијарди динара, што је 1,35% од БДП-а Србије. То је страшно мали удео и мислим да је минимални удео у земљама чланицама НАТО 2%, што значи да би Србија морала да повећа војне издатке за 50% како би испунила овај услов за сарадњу са највећим војним савезом на свету.
Пошто у Србији има новца за свакојаке глупости, али не и за најнужније потребе, бићемо скромни, што је то могуће више.
Узмимо да би Војска Србије имала стално ангажованих 10.000 добровољаца. Да ли би то било истих 10.000 у 12 месеци, или би 60.000 било ангажовано 6 пута по 2 месеца сасвим је свеједно. Десет хиљада пута 20.000 РСД пута 12 месеци даје 2,4 милијарде динара годишње. Уколико овоме додамо трошкове одеће од, рецимо, 0,6 милијарди динара, исхране 0,9 милијарди и друге материјалне трошкове (гориво, одржавање материјалних средстава…) долазим до 4,9 милијарди динара, што је 8,8% од постојећег буџета МО.
Уколико би припадници и припаднице оба пола били једнако заступљени имали би смо и резултате након ове војне активности.
Мада, нешто се мислим, можда би требало да се девојкама које напуне 30 година, пруже две могућности: да плаћају порез на слободан живот, или да одслуже војни рок у трајању колико је то потребно. Важи и за момке у тим годинама.
И тако, Војска Србије би могла да шаље две позивнице: једну за срећан 18. рођендан уз информацију о војном року као слободном избору и другу за срећан 30, да подсети да живот има и своју функцију.