Vodoprivreda u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

У водопривреду спадају снабдевање водом и управљање отпадним водама. Рекло би се водовод и канализација. Ова делатност у Србији запошљава 32,8 хиљада лица, што је 2,45% од укупне запослености у правним лицима, а у 2012 години инвестирано је у нове основне фондове 12,4 милијарди динара, што је 2% од укупних инвестиција.

Због ниске стопе запослености становништва водопривреда има већи релативан значај за запосленост јужно од Београда, где је њено учешће у укупној запослености 3,35%, у односу на Војводину (2,4%) и Београд (1,5%).
Рекло би се и економија обима у опслуживању великих урбаних средина. Удео Србије испод Београда у укупним инвестицијама износи тек једну трећину, иако имају више од половине од укупног броја запослених у водопривреди. А онда неког могу да зачуде затрована вода у Ужицу и сличне појаве. Када сам пред Први мај, као прави комуниста у души, не и у духу, ишао да обиђем очевину у Ћићевцу (тачније њене трагове, јер је кућа где су ми рођени отац и они пре њега срушена), видео сам да и тамо постоји водовод, али да вода из цеви није за пиће. За канализацију се нисам распитивао.

Шеснаест општина је потребно да се објасни половина укупне запослености у водопривреди, па их нећемо именовати. Више од хиљаду запослених имају Врачар (2.487), Звездара (1.802), Ниш (1.708) и Нови Сад (1.104), а испред Крагујевца (908) и Панчева (777). Само пет општина нема ни једном запосленог у овој делатности, а то су Лучани, Житиште, Бач, Жабари и Мало Црниће. Мање од десет имају Дољевац, Гаџин Хан, Бела Црква, Сурчин и Велико Градиште.

Пошто сам направио буџетски план да обиђем 90 манастира у овој години интересовања су ми се проширила и на велике изворе и врела, те ћу на порталу приложити (мада има слика и на интернету) слике врела Млаве у Жагубици, Моравице иза Сокобање и врела Црног Тимока у некада по овчарству чувеном селу Криви Вир. Тако ће ми се и развијати идеје у вези са потенцијалима чистих вода у Србији и потребним инвестицијама како би се они што боље искористили. Ради се о основној безбедности становништва и страшно сам се гадио када моја покојна бака фрљне цркотину у поток поред куће, па она оде у Велику Мораву, па одатле све до Црнога Мора. Није било мобилних телефона када сам био клинац да снимим крупну стоку како се полако вуче по Морави, па ваљда из тог разлога на чувеној српској реци нисам био више од 20 година (до пре две године). Ако сам у Бугарској купио мајцу „Бугарска на три морета“, време је да се Србија брендира као земља на три Мораве, а да се затим најоштрије санкционише њихово загађивање, као и загађивање њихових притока.

У 2012 години 65 општина није имало регистрованих инвестиција у водопривреди, а у 96 јесте имала, а најмање у Сокобањи (82 хиљаде динара), а мање од милион динара још у шест општина (Новом Бечеју, Новој Вароши, Бујановцу, Крупњу, Кањижи и Иригу). Више од 100 милиона динара инвестирано је у 18 општина, а на врху листе су Нови Сад (1,88 милијарди динара) и Врачар (1,87), испред Звездаре, Чукарице, Зрењанина, Обреновца, Панчева, Шапца, Велике Плане…

Мада је Ужице са 608 запослених било на 14. месту према броју запослених у водопривреди, оно је било тек на 38 месту према вредности инвестиција, у износу од скромних 30,5 милиона динара.

У наредним годинама требало би да се значајно повећа вредност инвестиција у водопривреду, на првом месту из безбедносних, здравствених, разлога. И то би требало учинити кроз условљавање републичких трансфера градовима и општинама већим улагањима у водопривреду, а не кроз поклањање извора припадницима других народа који су угрожени недостатком овог природног ресурса а имају пара да купују Србију ангро, и подмићују њене политичаре према потреби.