Витални догађаји у Србији у 2020. по областима и општинама

У Србији је, мерено средином а не крајем године, у 2020. смањен број становника за 46.109 и пао је испод 6,9 милиона.

Број рођених у Србији у 2020. био је 61.692 и ово је најмањи број рођених од 1875, у мирнодопским условима. Када из података о броју рођених искључимо Војводину и Нишку, Јабланичку, Пчињску и Пиротску област, које тада нису припадале државотворном делу Србије долазимо до 39.063 рођена (укључују и делове Златиборске и Рашке области који тада нису били део Србије) и то је најмањи број од 1869 када је у том делу Србије било 1.284.518 становника. Али, тужни су ови подаци и поређења о они нам нису циљ већ да сазнамо који су делови Србије били најтеже погођени повећањем броја умрлих због пандемија вируса COVID-19.

Број умрлих у Србији повећан је за 15,2% у 2020. у односу на 2019. и највеће повећање имао је Београд (+18,2%), затим централни део Србије без Београда (+15,8%) а најмање Војводина (+12%).

Нови Сад (+16,2%) је био изнад просека за Војводину, као што је и Ниш (+24,6%) био изнад просека за централни део Србије. Најмањи раст броја умрлих имале су Севернобанатска (+6,6%), Зајечарска (+7,7%) и још три области у Војводини.

То су подаци на нивоу највећих градова и по областима.

Када посматрамо општине, без података за општине у Новом Саду, Нишу, Пожаревцу, Ужицу и Врању, имамо повећање броја становника у 11 од 159 општина, од којих су седам у Београду, Нови Пазар, Тутин и Прешево због позитивног природног прираштаја и Чајетина због позитивних унутрашњих миграција (као и 7 београдских општина).

Чак 31 општина у централном делу Србије налази се на дну листе, испод Сечња у Војводини а највећи релативан пад броја становника имале су општине Црна Трава, Бабушница, Гаџин Хан, Мало Црниће и Рековац.

Повећање броја рођених у 2020, у односу на 2019, имало је 49 општина у Србији, четири је имало исти број као и у 2019, а 106 је имало смањење броја рођених.

Највећи релативан пораст броја рођених имале су мале општине Кнић, Свилајнац, Сврљиг и Лапово, испред Савског венца у центру Београда.

Највеће релативно смањење броја рођених такође су имале мале општине у централном делу Србије и то: Димитровград, Кладово, Бабушница, Бољевац и Ћићевац.

И код умрлих, као и код рођених, мале општине су имале највеће релативне промене.

Највећи релативан пораст броја умрлих имали су:  Прешево, Жагубица, Сврљиг, Тутин, Пријепоље и Сјеница, испред Темерина у Војводини.

Смањен је број умрлих у 14 општина а највише у: Косјерићу, Црној Трави, Лапову, Владимирцима и Новој Црњи.