Вишак умрлих у Европи и интернет куповине

Од јануара 2020. до септембра 2021. у свим европским земљама, осим у Норвешкој, повећан је број умрлих. Најмањи раст броја умрлих имале су земље на северу Европе и то Исланд, Данска, Финска, Ирска, Шведска и Немачка. Њима су заједничке карактеристике ниска густина насељености (осим у Немачкој) и висок ниво развијености. Ова друга особина значи и боље здравствене услуге.

На раст смртности у периоду пандемије COVID-19 утицало је више фактора који се не могу сви бројчано ухватити, између осталог степен ограничавања кретања становништва, старосна структура становништва и претходне тенденције у промени броја умрлих, квалитет здравствене заштите пре короне и току пандемије, материјални стандард становништва и могућност да се купе основни витамини и лекови, као и храна, неопходни за имунитет организма, стање у јавном саобраћају у погледу оптерећења бројем путника и низ других фактора.

Закључавање становништва у куће и станове као мера за спречавање ширења вируса утицало је да у свим европским земљама у 2020. дође до раста удела становништва које се снабдева преко интернета (линк). Раст удела становништва које наручује преко интернета постојао је и у ранијим годинама и представља цивилизацијску тековину дехуманизације. Највећи удео лица која купују преко интернета имају у УК (http://www.makroekonomija.org/knjizevnost/jesu-li-englezi-ljudi/), па у Данској, Холандији, Норвешкој и Шведској, док најмањи удео имају у седам балканских земаља: Албанији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Турској, С. Македонији, Србији и Румунији.

Земље на северу Европе имају и највећи степен вакцинације против сезонског грипа, док је он код балканских земаља најнижи.

Раст смртности је у великој вези и са уделом становништва које пуши цигарете и са уделом преминулих од срчаних обољења.

Стога су и пораст смртности и куповине преко интернета појаве које се подударају са одређеним карактеристикама земаља и које су у коначном утицале на разлике у повећању смртности међу земљама.

Просечно месечно повећање броја умрлих је непондерисани просек месечних процената у 2020. и у девет месеци 2021. док су интернет куповине податак из 2020. године.

Очекивана је и добијена негативна корелација: што је већи удео лица која купују преко интернета то је мање повећање смртности. За 34 земаља и АП Косово и Метохију коефицијент износи -0,55, што и није висок степен подударности. Косово и Метохија на првом месту листе имају изузетно висок раст броја умрлих (+61%) а при томе имају и коришћење интернета за куповине (41%) које је релативно веће од великог броја земаља са мањим растом смртности (БиХ, Црна Гора, Бугарска, Србија без података за КиМ и Румунија).

Када се искључи Косово и Метохија коефицијент корелације се повећава на -0,75 што указује да се са једном половином раст смртности од почетка пандемије може објаснити уделом интернет куповина. Оне, да поновимо, се високо подударају са нивоима развијености земаља, квалитетом здравствених услуга, начином живота и свакодневним навикама у различитим деловима Европе. У коначном то може да значи да је корона, уз смањену редовну здравствену заштиту, повећала смртност код сиромашног и остарелог становништва јужних и источних земаља Европе.