Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Председник Србије Томислав Николић је поменуо у Упитнику РТС-а пословну могућност за пољопривреднике Шумадије да годишње произведу и извезу у Кину 50.000 тона меса. Ова кратка информација мотивисала ме је да прикупим основне информације у увозу Кине и сточарству у Шумадијском и Поморавском округу (области, нахији, како год).
Кина је постала „мотор“ економског раста земаља које у њу извозе робу, јер је повећала увоз са 770 милијарди евра у 2008г на 1.473 милијарде евра у 2014г. Повећање је износило 703 милијарде евра. У истом периоду су САД повећале увоз са 1.471 на 1.765 милијарди, што је пораст за 294 милијарди евра, док је Немачка повећала увоз са 818 на 921 милијарди, што је раст за 103 милијарде евра. Стагнација увоза Немачке, тачније његов спори раст, основни је разлог зашто је светска економска криза постала европска економска криза, а инсистирање на мерама штедње осигурава да ће она постати слична јапанској која траје већ четврт века.
Кина је повећала увоз живих животиња, у поменутом периоду, са 71 на 628 милиона евра. Увоз меса је повећала са 1.577 на 4.396 милиона евра, а увоз прерађевина од меса и рибе са 54 на 187 милиона евра. Кина је смањила увоз масти и уља животињског и биљног порекла са 7.341 на 6.860 милиона евра.
Овде ћемо се задржати на увозу меса који је повећан 2,8 пута. У непуне 4,4 милијарде евра увоза меса, спадају други кланични производи од црвеног меса (ХС 0206 Edible offal of red meat) у вредности од 1.115 милиона евра, смрзнуто говеђе месо за 955 милиона, месо оваца и коза за 852 милиона, свињетина за 789 милиона, месо и јестиви отпаци од пилетине за 661 милиона евра, и још неке врсте меса у битно мањој вредности.
У 2014г увоз свињског меса достигао је количину од непуних 2,5 милиона тона. У 2008 години увоз меса износио је 1,8 милиона тона, што значи да је раст вредности био више последица раста цена него количина. Дошло је и до промена у структури увоза: увоз пилетине је скоро преполовљен, док је увоз осталих врста меса повећан од 50% (црвено месо и свињетина) до 80 пута (смрзнута говедина.
И пре података о сточарству у шумадијском и поморавском округу, још да поменемо јединичне цене код увоза. Јестиви производи од црвеног меса су имали просечну цену од 1.330 евра по тони у 2014г (1,33 евра по килограму), говедина је коштала 3.236 евра, овчетина и козје месо 3.013 евра, свињетина 1.399 евра… Ове цене треба упоредити са нашим откупним ценама и са ценама на сточним пијацама, и, наравно, додати трошкове транспорта, и све друге трошкове.
Након података о кинеском увозу меса додати су подаци из пописа пољопривреде из 2012г, а за две области од интереса. Овде је важно нагласити да су евентуалне извозне шансе релативно много значајније за мање општине у Поморавској и Шумадијској области у односу на значај за Јагодину и Крагујевац. Из података се види да Крагујевац и Јагодина имају највише пољопривредних газдинстава, али су она од пресудне важности за живот у мањим општинама. Једно пољопривредно газдинство у Србији долази у просеку на 11,4 становника, у општини Јагодина је на 11,3 становника, у Крагујевцу је на 20,4, и у Лапову на 11 становника. У Рековцу једно газдинство долази на 3,77 становника, а у Книћу на 3,61 становника (у Рачи на 4,41), што значи да су готово сви становници у потпуности зависни од пословања пољопривредних газдинстава. Јагодина и Крагујевац могу имати посредне користи од запошљавања становништва у транспортној логистици, у ветеринарству, складиштима и у другим неопходним областима. Кључну корист би требало да има више од 50 хиљада пољопривредних газдинстава. И овде долазимо до најгрубље претпоставке: уколико поделимо поменутих 50.000 тона меса од очекиваног извоза у Кину са бројем газдинстава долазимо до једне тоне меса по домаћинству. Уколико би непосредна корист код узгоја свиња, оваца, коза и говеда била 40 евроценти по килограму, то би значило по 400 евра нових прихода по домаћинству, у просеку. У већини се ради о старачким домаћинствима која не би учествовала у овом могућем оживљавању сточарске производње па би корист за млађе пољопривредно становништво могла да износи од 5 до 10 хиљада евра. Како год да буде, успешна реализација извоза меса у Кину значила би промену у систему вредности код локалног становништва: уместо напуштања стотина насеља, обнову живота у њима.
П.С. Табела садржи податке и о површинама, у хектарима, под воћњацима и виновом лозом, јер се могућности за раст прихода извозом у Кину не исцрпљују код меса.
