Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Да би се имао складан, толерантан, хармоничан брак, осим што је неопходно искључити мозак када се уђе у свој дом, потребно је и да се извежба селективан слух: када су саопштене команде да се чује, а када се сервира грдња, да се оглуви. Срећом да је ових других много више, па је глувоћа са повременим повратком слуха (када се команда узвикује) такорећи навикнуто стање.
Значи, потребе иду у правцу стишавања, а не појачавања тона, апаратима чији је увоз овде излистан. Доћи ће и те године, ако Бог да, када ће и ови појачивачи требати, али ко о томе мисли унапред?
Мајка ми је у 75-тој години и преко ње полако схватам тежину старости. Слабе вид и слух, па, уз хроничне болести, живот постаје све тежи. У функцији свекрве чује и најтише размењене речи са супругом, а готово све што јој се гласно саопштава чује погрешно. Питах је за слушни апарат, али одлучно одбија такву помисао.
Има незгодних случајева старачке наглувости. Током студентских година 1991-1995 друг из Јагодине живео је на неком од брда у шумадијском делу Београда. Ноћу су пуштани филмови за одрасле, а он је, као и већина нас, волео да учи ноћу. Сметњу му је правио комшија, старац, коме није било довољно да види радњу у овим филмовима – желео је и да добро чује. Цела зграда је ноћу трпела од његове наглувости. Претпостављам да је супругу отерао пре себе на онај свет таквим центрирањем сопствене пажње.
Мени је и даље, након више од 15 година, драга песма за децу „Молимо за фину тишину“, и мислим да би добро зарадиле компаније које би нам омогућиле да стишамо спољни свет, по потреби, и без вате. Чух за детектор буке, али сумњам да је у складу са овом потребом.
У Србију се годишње увезе између 12 и 21 хиљада слушних апарата. Најмање је допремљено 2014-2015, претпостављам због смањивања пензија, а увоз у 2011. ми није у вези са изборима 2012. (да гласачи боље чују поруке са ТВ-а). Не треба сумњати да ће увоз слушних апарата нагло скочити крајем ове и на почетку идуће године. Претпостављам да ће странке направити неки дил: уколико докажете да сте навели још 5 пензионера да гласају за нашу странку, добићете слушни апарат бесплатно.
Из Србије се извозе апарати у малим количинама и вредностима у Црну Гору, БиХ и у С.Македонију и то је вероватно последица могућности да се Србија користи као регионални дистрибутивни центар. Подаци о продајним ценама то и доказују: продајна цена из Србије била је од 30% до 60% већа када се продаје овим земљама у односу на цену по којој се увози у Србију. Ова разлика смањена је само на 13,9% у 2017 и на 13,3% у 2018, вероватно услед повећане конкуренције продаваца слушних апарата.
Просечна годишња вредност увоза слушних апарата у Србију кретала се око 2,1 милиона евра. Била је најнижа 2014, а највиша 2011. Највише се увозе апарати из Данске, Пољске, Сингапура и УК.
Просечна цена слушног апарата приликом уласка у Србију била је у распону од 115. евра 2008. до 159 евра у 2015. Када увозну цену од 150 евра из 2018. поделимо са 6 сигурних гласова на изборима долазимо до 25 евра по демократски, и са пуним уверењем, добијеном гласу, или три „црвене“ (мало мање).
