Увоз САД из Србије и извоз Србије у САД

Улажење у детаљне статистике робне размене Србије и САД је провоцирање ђавола, јер разоткрива свашта што би требало да остане сакривено крупном сликом. Ђаво се крије у детаљима, а у размени са САД искаче небројено много ђаволчића.

Погледајмо прво крупну слику:

• увоз САД из Србије повећан је са 307,5 милиона долара у 2017. на 877,3 милиона долара у 2024, при чему је у односу на 2022. мало смањен.
• Извоз Србије у САД повећан је са 258,1 на 671,2 милиона долара, у истом периоду, док је у односу на 2022. повећан за 23,7%.

У Србији је прокњижена вредност извоза за 206,1 милиона долара мања од увоза из Србије који је прокњижила америчка царина.

У табели је приказано 78 производа код којих је увоз САД из Србије вредео више од једног милиона долара у 2024. а у збирној вредности од 820,4 милиона долара (93,5% укупног увоза из Србије).

У другој колони израчунат је удео ових производа у српском извозу, у трећој колони израчунат је удео у увозу САД, у четвртој су приказани наши подаци о извозу у САД а у петој колони је израчуната разлика између америчких и наших података.

Појединачно навођење података и разлика захтевало би много времена, па ћемо овде кренути док нам не досади.

Производња гума за аутомобиле имаће највећу штету од америчких царина јер је њихов извоз износио 153,8 милиона долара (179,3 по америчким подацима) и учествовао је са 18,8% у укупном извозу ових производа из Србије.

Увоз муниције из Србије вредео је 69,9 милиона долара, док је извоз из Србије у САД износио 46,4 милиона долара и амерички подаци о увозу учествовали су са 76,1% у нашим подацима о укупном извозу. Овде треба застати и поштено рећи да је званично регистрован извоз муниције из Србије у претходне три године износио 241,9 милиона долара, док су у јавности изношене неколико пута веће цифре које су или плод хвалисања и претеривања, а могуће је да је заиста вредност извоза много већа од формално регистроване у Србији. Склони смо да верујемо у прву могућност, а до истражних органа је да се увере да ли је могућа и друга.

Увоз електричног осветљења и сигналне опреме из Србије прокњижен је у износу од 45,9 милиона долара док је код нас фактурисано 543 хиљаде долара, што је само 1,2% од америчке вредности и овде улазимо у причу о чудима која ће се у наставку низати, а она нам нису била мотивација.

Делови за аутомобиле вредели су 34,8 милиона долара код Американаца, док су код нас износили само 541 хиљада долара, што је само 1,6% од америчке вредности.

Сточна храна вредела је 31,9 милиона код Американаца а 35,0 код нас, те је овде више него поштено књижен извоз из Србије.

Електрични мотори и генератори вредели су 31,1 милиона долара, по америчким, и 20,4 милиона долара по нашим подацима.

Сетови каблова за аутомобиле вредели су 29,3 и 40,7 милиона долара респективно.

Ваздушне или вакум пумпе вределе су 29,1 милиона долара по америчким подацима а само 137 хиљада долара по нашим подацима, док су на следећој позицији пумпе за течности вределе 26,4 милиона по америчким и 27,5 милиона по нашим подацима.

Смрзнуто воће вредело је 20,3 милиона долара по америчким и 14,1 милиона долара по нашим подацима.

Стаклено посуђе које се користи за сто, кухињу, тоалет, канцеларију, унутрашњу декорацију или сличне сврхе вредело је 19,2 милиона долара док је код нас прокњижен извоз у САД у износу од једне хиљаде долара!

Носачи душека (осим унутрашњости опруга за седишта); артикли постељине и слично вредели су 19,1 милиона долара а код нас истих хиљаду долара!

Битуменске мешавине на бази асфалта вределе су 18,5 милиона долара али код нас извоз ових производа није књижен. Објашњење овог одступања може бити књижење на позицији 6807 извоза производа од асфалта у вредности од 21 милиона долара, док је код САД књижен увоз из Србије вредан 3,7 милиона долара.

Прескочићемо наредне четири позиције и завршићемо са чоколадом. Њен увоз у САД из Србије износио је 10.053 хиљаде долара а извоз из Србије у САД само 906 хиљада долара. Да ли извоз чоколада поскупи 11,1 пута од како напусти Србију за трошкове транспорта или из неких других разлога, овде нам није познато.

Да закључимо крупном сликом, спасавајући се од свих ђаволчића који у детаљима вребају и највећим делом нису наведени:

• Удео САД у регистрованом извозу Србије износио је 2,16% те су последице увођења царина по укупну економију наше земље микроскопски занемариве.
• Попут гума за аутомобиле, извесно је да ће неколико десетина произвођача у Србији претрпети озбиљан ударац. Хоће ли смањити извоз у САД, пронаћи нова тржишта, спустити цене које пријављују америчким царинским органима ствар је њихове пословне политике.

И без нових америчких царина, увоз САД из Србије у јануару 2025. смањен је за 2,2%, са 71,9 на 70,3 милиона долара.

CNN „čini se da su izračunate jednostavnim izračunom: trgovinski deficit zemlje podijeljen s njezinim izvozom u SAD pomnožen s pola. To znači da se zemlje koje više izvoze u SAD nego što uvoze oporezuju više“. https://edition.cnn.com/politics/live-news/trump-tariffs-news-04-03-25/index.html

Извоз САД у Србију износио је 259,2 милиона долара у 2024, што је само 29,5% од прокњижене вредности увоза из Србије.

Србија је књижила увоз од 739,4 милиона долара те је имала дефицит у робној размени са САД у износу од 69,3 милиона долара.

Анализа разлике између америчког извоза вредног 259,2 милиона долара и нашег увоза од 739,4 милиона долара тек би изазвала ђаволчиће да искачу, а ја волим Џонијеву песму „Кад Мики каже да се боји“.