Да се светска економија више не „врти“ око четрдесетак развијених земаља које су увеле санкције Русији може да послужи много примера из Латинске Америке, Африке и Азије.
Овде се наводи увоз Малезије, која се граничи, или су јој блиске, са Индонезијом, Филипинима, Тајландом, и Вијетнамом, а које све заједно представљају велики економски простор.
Уколико саберемо све земље између Индије и Кине (без Сингапура) долазимо до 32,9% светског БДП-а по куповној снази валута у 2022. и 36,3% у 2027, док је удео ЕУ био 14,9% у 2022. и смањиће се на 13,9% у 2027.
Када искључимо Кину и Индију још увек збир 14 земаља имао је готово половину БДП-а 27 чланица ЕУ у 2022. и имаће више од 55% у 2027.
Малезија има седам пута већу економију од Србије и увоз од око 300 милијарди долара у 2022.
На жалост, Србија је у Т3 2022. била тек на 113. месту по вредности увоза коју је регистровала Малезија. Упоредива је са Парагвајем који је, као и Србија, континентално закључана економија.
Малезија је из Русије повећала увоз три пута, што је била основна мотивација за прикупљање података и више је повећала увоз само из Саудијске Арабије међу 30 земаља са највећом вредношћу увоза.
Индонезија је повећала вредност увоза из Русије са 231,8 на 464,4 милиона долара, а Тајланд је смањио са 395 на 295 милиона долара, посматрајући Т3 2021. и 2022. године.