Увоз Кине по земљама у Т1 2022

Да држава Кина највише брине о својим становницима доказала је у првим месецима 2022. јер је потпуно изоловала градове, и становништво у њима, како би се изборила са опаким вирусом COVID-19. То је чинила на штету економије па су сви озбиљни погледи били упрти у њу, када ће престати да брине за становништво када су све друге државе одлучиле да обуставе све мере у борби.

Раст увоза Кине за 10,1% у Т1 2022. спада међу најмање у свету јер су цене енергената и других примарних производа утицале да стопа раста буде по 25% и 50%. Кина је уз ниски раст увоза, пад промета у малопродаји имала и ниски раст цена као да је на другој планети, а не у друштву 50+ земаља које су се заразиле Путиновом инфлацијом.

У приложеној табели су испод 35. места земље из нашег окружења и земље код којих је примећена велика стопа раста увоза Кине.

Из табеле се може видети да Кина највише купује робе из своје несташне територије Тајвана (као када би се ми снабдевали са Косова и Метохије), па из непријатељских Јужне Кореје, Јапана, САД-а и Аустралије. То значи да би могла озбиљно да им напакости уколико би раст тензија око несташног Тајвана утицао да ограничи увоз из ових земаља, санкцијама или вишим царинама, како год.

На 6. месту је трговина Кине са самом собом. И то се догађа, а 33,3 милијарде од 658,9 милијарди и нису нека проблематична сума ако узмемо у обзир и кинески Макао и Хонг Конг.

Следе Немачка на 7. месту, затим Мелзија на 8. и Русија на 9. док је у Т1 2021. Русија била на 11. месту, иза Вијетнама и Бразила који су сада иза ње.

Сивом бојом су маркиране извознице нафте и гаса. Увоз из Русије повећан је за 34%. Увоз из Саудијске Арабије повећан је за 38,7%, из УАЕ за 61,9% из Ирака за 66,4%…

Србија је на адекватном 92. месту и повећала је извоз руде бакра и рафинисаног бакра за 70,9%, а има ту и цигарета.

Већу вредност извоза од суседних земаља имале су Мађарска, Румунија и Бугарска, али су све оне смањиле вредност извоза у односу на Т1 2021. јер се њихова извозна понуда очигледно поклапа са забранама и ограничењима услед спречавања ширења опаког вируса.

Албанија је повећала извоз за 32,9%, а и она, као и Србија, извози руде.

С. Македонија и Хрватска су смањиле извоз за по готово трећину док је БиХ повећала за 2%.

Црна Гора има, као и Србија и Албанија, руда које може да прода Кини па је и она повећала вредност извоза за 36,5%.

СТО и УНКТАД

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *