Кина је, мерено куповном снагом домаће валуте, постала већа економија од САД, што сам овде најављивао на порталу још пре 6 година. Тачније, у дневном листу Политика у марту 2008 године, када се Косово и Метохија уз свакојаку помоћ Запада прогласило независним Косовом. Увоз Кине је још увек мањи од Америчког, али ће за две, највише за три године постати већи, те ће Кина постати мотор развоја светске економије. Она је то и сада, али је Европа из тог економског раста од 2008 године искључена у економској имплозији у којој се налази.
Пред долазак кинеског премијера у Србију ред је да изнесемо пар података о увозу Кине, чисто да се знају редови величина, а да би се онда спознале могућности за економски раст који може произаћи из већег извоза у ову земљу.
Увоз Кине је износио 1.468 милијарди евра у 2013 години и повећан је за 90,7% у односу на вредност у 2008 години, и Кина је овим растом увоза помогла да из тадашње кризе изађе готово цели свет изузев Европе. Три четвртине укупног увоза Кине долази из 18 земаља, међу којима су европске само Немачка на седмом месту и евроазијска Русија на 13. Немачка је од 2008 године повећала извоз у Кину за 87,1%, са 37,9 на 71 милијарди евра, а Русија за 84,1%, са 16,2 на 29,8 милијарди евра. САД су повећале извоз у Кину за 108,6%, са 55,4 на 115,6 милијарди евра, и налазе се на петом месту према вредности извоза у Кину.
Кина има тај луксуз велике економије па и силе да на трећем месту, након Републике Кореје и Јапана, књижи увоз из саме себе, у износу од 118,6 милијарди евра. Прво сам помислио да се ради о Хонг Конгу, али пронашао сам га на 29 месту, док је Тајван на четвром, те ми није јасно о ком делу кинеске територије се ради.
Но, оставимо ову белосветску политику и вратимо са у наше окружење, у Источну Европу.
Најбоље рангирана земља је Словачка, тек на 55 месту са извозом од 2,6 милијарди евра, а који је повећан 3,9 пута од 2008 године. Још три земље су имале већу вредност извоза од милијарду евра, а то су Мађарска (2 милијарде, пораст за 117,6%), Чешка (2; 188,7%) и Пољска (1,7; +78%).
Следе Румунија (911 милиона; +272%), Бугарска (728; +394%), Грчка (327; +159,7%), и Словенија (228; +155,1%), на јубиларном стотом месту.
Пре Србије су још Албанија (182,7; +204,6%) и Естонија (151; +149,8%), док је званичан увоз Кине из Србије износио 136 милиона евра, и повећан је 16 пута од 2008 године?!
Овде, на крају реченице, знак питања се односи на вредност извоза, а ускличник на спектакуларан пораст вредности.
Кина је уз Русију стална чланица Савета безбедности УН која није признала Косово, те податке који се тичу овог дела свете српске земље укључују у податке нашег статистичког завода и царине. Када их укрстимо са нашим подацима, који од 1999 године не укључују територију АП КиМ имамо шта и да видимо и да разумемо.
Извоз грешног дела Србије, према нашим званичним статистичким подацима, предатим СТО-у, повећан је више него четири пута, са 3,9 милиона евра у 2008 години на 16,5 милиона у 2013 години, и састојао се највећим делом од радно-интензивних производа којима је Кина освајала свет пре 20 или 30 година: обуће, дрвне грађе и мало индустријских производа.
Према овим подацима Србија би се пласирала на 155 место, испред БиХ (15,7 милиона евра), Молдавије (14,7) и Црне Горе (12,2), док пет пута већу вредност извоза имају Македонија (81,3) и Хрватска (80 милиона евра).
По одбитку грешног дела, свети део српске земље повећао је извоз у Кину 27 пута, са 4,4 милиона евра у 2008 години, на 119,6 милиона евра у 2013 години! Ради се о увозу руда, који је по кинеским подацима из Србије износио 121,2 милиона евра.
Дакле, КиМ имају 7,3 пута већу вредност извоза у Кину од остатка Србије, док су у 2008 години имали већу вредност само за 13%. Када овоме додамо да и Албанија има 11,1 пута већу вредност извоза од остатка Србије долазимо до тога да Албанци скоро 20 пута више продају Кинезима робе од Срба, и да се ови подаци морају узети веома озбиљно, а и да се прст стави на чело којекуда иде Србија?
Да ли су водеће западне силе прекршиле међународно право признавши Косово, то учиниле да би га Кина користила као своју рудну колонију (или нека западна компанија да руду продаје Кинезима), или су то једноставно законитости капитализма, да чији је новац томе је и земља и под земљом и над њом?
Оставићу ове тешке глобалне теме мудрим главама, мене глава заболи од оваквих података, притисак ли је?.
Маркиране земље Источне Европе повећале су извоз у Кину са 4,1 на 11,4 милијарди евра, од 2008 до 2013 године. Србија је, без КиМ, повећала удео у овом извозу са 0,096% на 0,145%.
Одличне политичке односе Кине са Србијом неопходно је и економски капитализовати у пуној мери. Економска корист Србије требало би да буде збир малих користи њених становника од раста производње и извоза у Кину, и у све друге земље. Докле год се подстичу интереси страним компанијама, па имамо једна колица без приколица (УСС или ФАС, свеједно), фискална консолидација уз потпуну распродају преостале јавне имовине претвориће Србију у потпуну празнину…
Jedan komentar
Ping: Srbija izvozi malo robe u Kinu | Biznis i Finansije