Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Скоро ће пуне три године од како се хрватска председница згрозила подметачином да је деци делила чоколаде произведене у Србији (линк). Реших да проверим како се од тада развијала трговина овим слатким производом, Србије и Хрватске.
Србија је из суфицита од 3,4 милиона евра у 2016. прешла у дефицит од 5,5 милиона евра у 2018. Повећан је укупан извоз са 48,4 на 57,7 милиона евра, али је у Хрватску незнатно смањен, са 1,7 на 1,4 милиона евра. Увоз у Србију је повећан са 45 на 63,2 милиона евра а највише је повећан из Немачке, са 4,8 на 18,3 милиона евра. Из Хрватске је незнатно повећан, са 4,1 на 4,2 милиона евра. То кажу српски подаци који се достављају СТО-у.
Шта кажу хрватски подаци?
Захваљујући бржем расту извоза од увоза Хрватска је прешла из дефицита од 22,6 милиона евра у суфицит од 2,1 милиона евра. Укупан извоз повећан је са 100 на 133,6 милиона евра, а извоз у Србију повећан је са 19,8 на 24,4 милиона евра, док је увоз из Србије смањен са 1,8 на 1,4 милиона евра, при повећању укупног увоза са 122,6 на 131,5 милиона евра.
Укупан извоз чоколада из Србије у Хрватску, у периоду од 2007. до 2018. износио је 25,9 милиона евра док је у Хрватску из Србије увезено укупно 25,6 милиона евра, што значи да се наши и хрватски подаци подударају 99%. Увоз чоколада из Хрватске у Србију износио је 59,1 милиона евра према нашим подацима а 135,9 милиона евра према хрватским. Разлика може бити последица две могућности: трансферних цена ради одлива профита из Србије, или разлике у регистровању порекла производа.
Подаци у последњој табели показују да се ради о другој појави, а не о нелегалном трансферу профита јер Хрватска (Конзум) увози чоколаде из Немачке, Пољске и других земаља ЕУ и пласира их у Босну и Херцеговину и Србију. Цене по којима их увози из ЕУ и пласира у Србију су веома сличне те се не може говорити о трансферним ценама. Али се може говорити о последицама препуштања великог дела домаћег тржишта малопродаје страним компанијама: њихове могућности за манипулацију фактурама и профитом су неограничене, а могућности локалних произвођача и пољопривредника да преко ових трговина продају своје производе готово никакве.
