Утицај брзе линије Београд – Нови Сад на обнављање путничког железничког саобраћаја у Србији

У бази Евростат-а немамо упоредиве податке за путнички железнички саобраћај за европске земље јер су подаци у различитим јединицама мере (јединицама, хиљадама и милионима) чак и унутар података за појединачне земље.

У односу на развијен железнички саобраћај у западној и северној Европи, можемо претпоставити да је изузетно мали број земаља који има мањи интензитет путничког саобраћаја железницом од Србије.

Железнички путнички саобраћај је достигао свој максимум још пре скоро 60 година, када је у 1965. у Југославији остварено 236 милиона путника (што је преко 10 путовања по становнику годишње) са 12.800 милиона путничких километара те је просечно путовање износило 54,2 километра.

Разлог за пад железничког путничког саобраћаја, од средине шездесетих година прошлог века, је нагли пораст броја путничких аутомобила: у 1960. било је регистровано 54.257 возила, у 1965. било је 187.842, а у 1970. је било 720.874. Значи, за десет година повећан је број путничких аутомобила за 13,3 пута! Ово су подаци за Југославију из јубиларног годишњака поводом њених 70 година: „Југославија 1918-1988“.

У Србији је 1966. године било 83,4 милиона путника са 5.141 милиона путничких километара те је просечна вожња износила 61,7 километара. До 1990. број путника смањен је на 37,6 милиона (мада је у односу на 1980. повећан са 32,2), да би у 2002. био смањен на само 8,5 милиона уз 953 милиона пређених километара (112,1 по вожњи, у просеку).

Од 2002. до 2012. број путника је наставио да се смањује, да би у 2013. дошло до повећања, и након те године опет наставка смањивања које је достигло дно у 2020. са пандемијом вируса COVID-19, када је регистровано 2,6 милиона путника уз 157 милиона километара. И у 2021. години опоравак је био симболичан, на само 2,8 милиона уз 191 милион километара.

У Т2 2022. дошло је до наглог повећања броја превезених путника, са 628 хиљада, у Т1 2022, на 1.595 хиљада, и број је почео да се повећава да би достигао рекордних 2 милиона и 62 хиљаде у Т4 2023 (линк).

У Т4 2023. остварен је највећи број путника од трећег тромесечја 2002, значи у последњих 20 година.

Укупно је у 2023. години превезено 7.117 хиљада путника и ово је највећи број од 2013. године (7.158 хиљада).

Уколико се настави раст броја путника по високој стопи као у 2023 (+25,1%) можемо очекивати да ћемо у 2024. имати повратак у прошли век и миленијум, мерено овим индикатором. Рекорд из 1965. изгледа ипак неоствариво.

 Ово су повољни подаци о путничком железничком саобраћају мерено бројем превезених путника. Да ли имају позитиван финансијски утицај на српске железнице, и колико је он велики, посебно је питање.