Gostovanje na TV Svet plus info sa gospodinom Michael Schmidt-om (koordinatorom Privredne komore Nemačke u Srbiji, Makedoniji i Albaniji), u nedelju 23.9.2012 inspirisalo me je da ”osvežim” statističke podatke o spoljnoj trgovini Nemačke i bivših Jugoslovenskih republika.
Nemačka je u drugom tromesečju 2012. godine imala za 5,9% veću vrednost izvoza nego u uporedivom tromesečju 2008. godine, a neposredno pred izbijanje svetske krize, dok je uvoz povećan za 10%. Apsolutno povećanje vrednosti izvoza Nemačke iznosilo je 15,2 milijarde evra, a uvoza 20,6 milijardi evra.
Rast izvoza u Kinu objašnjava gotovo dve trećine rasta ukupne vrednosti izvoza (8,7 od 15,2 milijarde evra), a uz Kinu još povećanje izvoza u SAD, Švajcarsku, Holandiju i Rusku Federaciju objašnjava u potpunosti ukupni porast vrednosti izvoza. Izvoz je još značajno povećan u Brazil, za 1.077 miliona evra, u Tursku, za 1.066 miliona evra, Francusku, za 1.061 milion evra, Japan (968), Republiku Koreju (964) i Saudijsku Arabiju (943 miliona evra). Najveći relativni porast imao je izvoz u Kinu (+99%), Saudijsku Arabiju (+78,7%), i Brazil (54,8%).
Najveće apsolutno smanjivanje vrednosti izvoza Nemačka je u uporedivim tromesečjima imala u: Španiju (4,2 milijarde evra), Italiju (2,1), Belgiju (1,8), Grčku (0,9), Portugaliju (0,6), Mađarsku (0,6) i Finsku (0,5 milijardi evra). Većinom se radi o zemljama EU pogođenim krizom javnog duga.
Rastom uvoza Nemačka je najveći podsticaj ekonomskom oporavku/rastu pružila Holandiji (rast za 6,1 milijardi evra), Kini (3,4), Poljskoj (1,7), Češkoj (1,6), Rusiji (1,4), Austriji (1,1), Švajcarskoj (0,9), Rumuniji (0,9) i Slovačkoj (0,9), dok je najviše smanjen uvoz iz Belgije (1,9), Ujedinjenog Kraljevstva (1,4) i Francuske (0,6 milijarde evra).
U razmeni sa BJR Nemačka je smanjila suficit za tri četvrtine, sa 1.289 na 322 miliona evra zato što je smanjila izvoz za 17,6% (sa 2.834 na 2.335 miliona evra) pri rastu uvoza za 30,3% (sa 1.544 na 2.013 miliona evra). Najveći uticaj je imala, naravno, trgovina sa Slovenijom: izvoz je smanjen za 19,2% (sa 1.225 na 990 miliona evra), dok je uvoz povećan za 24,9% (sa 977 na 1.221 milion evra). Tako je Nemačka iz suficita od 248 miliona evra prešla u deficit u trgovini sa Slovenijom od 231 milion evra.
BJR sa smanjile udeo u ukupnom izvozu Nemačke sa 1,1% na 0,85%, dok su povećale udeo u ukupnom uvozu sa 0,75% na 0,89%. Veći udeo u uvozu od udela u izvozu znači da BJR imaju veći stepen pokrivenosti uvoza izvozom od prosečnog za trgovinske partnere Nemačke.
Nemačka je smanjila izvoz u Hrvatsku za 28,9% (sa 773 na 549) dok je povećala uvoz za 4,9% (sa 191 na 201 milion evra).
Izvoz Nemačke u Srbiju smanjen je za 6,6% (sa 480 na 449), a uvoz je povećan za 32,9% (sa 186 na 248 miliona evra).
Relativno najbolji rezultat u trgovini sa Nemačkom imala je Makedonija: povećala je uvoz iz Nemačke za 6,3% (sa 122 na 130 miliona evra), dok je izvoz povećala za 126% (sa 99 na 223 miliona evra). Makedonija je iz deficita od 23 prešla u suficit od 93 miliona evra.
Nemačka je povećala izvoz u BiH za 0,6% (sa 194,6 na 195,8) a uvoz iz BiH je povećala za 27,9% (sa 90 na 115 miliona evra).
Izvoz u Crnu Goru smanjen je za 44,9% (sa 39 na 21,5 miliona evra) dok je uvoz povećan skoro pet puta (sa 1.151 na 5.599 hiljada evra).
Kada sam već krenuo sa nemačkim podacima o trgovini zainteresovao sam se da ispratim i promene u dinamici trgovine BJR sa najvažnijim trgovinskim partnerima osim Nemačke. Problem predstavlja neuporedivost podataka: Srbija i Slovenija uredno dostavljaju podatke STO-u, Hrvatska ima kašnjenje od dva tromesečja, dok se za BiH, Makedoniju i Crnu Goru obračunavaju samo ogledalo statistike, što opet isključuje Hrvatsku i ove zemlje iz pregleda podataka.
Slovenija je povećala izvoz za 5,3%, smanjila uvoz za 5,1% te je iz deficita od 464 miliona evra prešla u suficit od 199 miliona evra.
Slovenija je imala najveći pad vrednosti izvoza u Hrvatsku, za 122 miliona evra (+23,3%), ali je smanjen izvoz i u ostale BJR, Srbiju (-8,8%), BiH (-6,3%), Makedoniju (-14,4%) i Crnu Goru (-40,5%). Ukupna vrednost izvoza u BJR smanjena je za 183 miliona evra (sa 1.082 na 899), uvoza povećana za 29 (sa 539 na 568) tako da je suficit smanjen za 212 miliona evra (sa 543 na 331 milion evra). Pokrivenost uvoza iz Slovenije izvozom povećana je u zbiru sa 49,8% na 63,1%, te je Slovenija odigrala ulogu „male Nemačke“ u podsticanju ekonomskog oporavka BJR.
Slovenija nije imala značajnu trgovinsku preorijentaciju već je povećala izvoz na svoja najznačajnija tržišta: Nemačku, Italiju i Austriju. Relativno veliki rast izvoza imala je u Alžir (sa 26 na 86 miliona evra), Švajcarsku (sa 44 na 65), Tursku (sa 40 na 60), Saudijsku Arabiju (sa 11 na 26), Kanadu (sa 7 na 20) i Republiku Koreju (sa 5,6 na 19,5 miliona evra). Izvoz u Kazakhstan, Emirate i Indiju je skoro udvostručen.
Srbija je povećala izvoz za 15,9% (sa 1.968 na 2.280 miliona evra), a uvoz je smanjila za 17% (sa 4.394 na 3.646 miliona evra), te je deficit smanjen za 34,1% (sa 2.426 na 1.598 miliona evra).
Rast izvoza u Rumuniju, Nemačku i Rusku Federaciju dovoljan je da objasni ukupan rast izvoza. S obzirom da rast izvoza u Rumuniju objašnjava više od polovine porasta ukupnog, a da se najvećim delom radi o golom kukuruzu baš i nema razloga za ponos zbog porasta izvoza u ovu zemlju skoro četiri puta.
Veliki relativan porast izvoza ostvaren je u Tursku (sa 7 na 45 miliona evra), a više je nego udvostručen u Belorusiju, Kipar, Litvaniju, Kinu i Moldaviju, mada se radi o relativno malim vrednostima.
U razmeni sa BJR Srbija je smanjila izvoz za 95 miliona evra (sa 768 na 674) ili za 12,3%, uvoz je smanjen za 65 miliona evra (sa 308 na 278 miliona evra), za 14,1%, te je suficit smanjen za 30 miliona evra (sa 308 na 278) ili za 9,7%. BJR su smanjile pokrivenost uvoza izvozom sa 60% na 58,8%.
Hrvatska je u drugom tromesečju 2012. godine imala izvoz vredan 2.529 miliona evra (+3,6%), uvoz 4.285 miliona evra (-24,2%), uz deficit od 1.756 miliona evra (-45,4%). Podaci u tabeli su poređenje poslednjeg tromesečja prošle godine i drugog 2008. godine, gde je izvoz Hrvatske smanjen za 2,2%, uvoz za 29,8% a deficit za 50,7%.
U razmeni sa BJR Hrvatska je smanjila izvoz za 12,6% (sa 778 na 680), uvoz za 15,2% (sa 584 na 496) i suficit za 5% (sa 194 na 184 miliona evra).
Hrvatska je, pri smanjenju izvoza u Nemačku i Italiju (u Q4 2011) značajno povećala izvoz u Francusku (sa 57 na 166 miliona evra), SAD (sa 54 na 80), Rusiju (sa 27 na 73). Izvoz u Liberiju iznosio je 65 miliona evra u Q4 2011 dok u Q2 2008 godine gotovo da nije ni postojao (0,3 miliona evra).
Mada se radi o relativno malim vrednostima, Hrvatska je povećala izvoz u Japan i Alžir 11 puta, u Tunis 5 puta, Brazil skoro 4 puta, a između dva i tri puta u Norvešku, Egipat, Grčku, Albaniju, Kinu i Filipine.
Podaci za BiH su ogledalo statistike drugih zemalja pa nedostaju podaci o dinamici sa glavnim trgovinskim partnerom: Hrvatskom. U Q2 2012. godine BiH je imala isti nivo izvoza u Italiju kao i u Q2 2008. godine, dok je povećala izvoz u Nemačku za 27,9%, a u Austriju za 60,7%.
Impresivan relativan rast izvoza BiH je imala u Tursku (sa 4,5 na 20,8 miliona evra kvartalno), Švajcarsku (sa 3,4 na 10) i SAD (sa 4,4 na 8,4 miliona evra). Mada se radi o relativno malim vrednostima izvoz u Kinu je povećan 5 puta, u Kanadu 3 puta, Meksiko 7 puta, Republiku Koreju 11 puta, a u Brazil 17 puta.
Podaci za Makedoniju su ogledalo statistike drugih zemalja. Iz podataka Državnog zavoda za statistiku se mogu izračunati dolarske vrednosti po kvartalima i preračunati u evre, što je obiman posao u odnosu na preuzimanje podataka sa trademap-a.
Prema prijavljenim podacima Makedonija je imala dramatičan pad izvoza u Grčku, za 60,4%, ali i impresivan rast izvoza u Nemačku, za 126%, Italiju, za 44,6%, dok je u Kinu izvoz povećan 14 puta, pa je Kina postala šesto po značaju izvozno tržište, nakon Nemačke, Italije, Bugarske, Srbije i Grčke. Izvoz u Srbiju i Bugarsku je smanjen, kao i u Sloveniju.
Poput Kine, gde je izvoz povećan sa 1,2 na 17,6 miliona evra kvartalno, impresivan je i rast izvoza u Republiku Koreju koji je povećan 73 puta, sa 0,2 na 14,7 miliona evra.
Za Crnu Goru je relativno mali broj zemalja dostavio podatke. Najznačajnija promena je pad vrednosti i izvoza i uvoza u trgovini sa Srbijom za identičnih 34,5%. Crna Gora je povećala vrednost izvoza u Mađarsku 12 puta (sa 1,7 na 19 miliona evra), u Nemačku 5 puta (sa 1,2 na 5,6), u Francusku 8 puta (sa 269 na 2.106 hiljada evra), u Ujedinjeno Kraljevstvo 2,7 puta (sa 651 na 1.752 hiljada evra) a u Austriju 5 puta (sa 178 na 922 hiljade evra). Izvoz u SAD u Q2 2012 iznosio je 1.326 hiljada evra dok američki carinski organi nisu registrovali uvoz iz Crne Gore u Q2 2008. Godine.
Ukoliko želimo stabilnu ekonomiju sa niskom inflacijom neophodno je imati, poput Nemačke i Slovenije, uravnoteženu trgovinu sa inostranstvom, visoku stopu štednje i pragmatičan pristup u političkim, ekonomskim i drugim odnosima sa inostranstvom. Za to je potrebno mnogo vremena i fokusa na osnovni cilj: rast izvoza koji povećava domaću industrijsku proizvodnju i proizvodnu zaposlenost.