Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj novac ima različite boje, poželjne i nepoželjne. Kod poželjnih postoje novci koji nama vrede tri puta više od istih novčanica, u zavisnosti od toga iz čijeg novčanika se vade i daju.
Kada pišem, govorim, ponavljam, da Srbija treba što više da se preorijentiše na Istok, valjda to činim logičnim zaključivanjem da krize dolaze sa Zapada. Onda se ovakvim razmišljanjem kvalifikujem u evroskeptike, mada volim Evropu, iako je ne točim je u rezervoar, niti je mažem na leba.
Mišljenja sam da Srbi treba da se ugledaju na Nemce i da se ponašaju kao i oni. Nemci su jedan od svetski najobrazovanijih naroda, vredan, štedljiv… Mogu se hvaliti do jutra. Pri tome bukvalno mislim da treba da se ponašamo isto kao i Nemci.
Ali to ne znači da treba da ih slušamo. Pre dva meseca je bio neki skup Evrope u Srbiji odakle je poručeno da treba da se otvori javna diskusija u Srbiji među intelektualcima da li su za Evropsku Uniju ili za Rusiju i Kinu. Ako treba da se otvori, znači da su mediji u Srbiji zatvoreni i da Evropa nema alternativu.
Zatim sam slušao ambasadora Nemačke u TV emisiji na Prvoj Srpskoj televiziji kako Đeliću i Nikoliću (i srpskoj javnosti koja u to vreme još nije zaspala) kaže da Srbija treba da se opredeli između EU i Rusije i Kine. Đelić je adekvatno odgovorio na ovo „opredeljivanje“.
Sad prilažem Nemačko „opredeljivanje“: mesečne podatke o robnoj razmeni po zemljama preuzeto sa portala Svetske trgovinske organizacije trademap.org. Zelenom bojom sam kod izvoza obeležio zemlje gde je izvoz Nemačke povećan za preko 40%, od decembra 2009. do jula ove godine.
Šta kažu podaci?
- Kina je decembra 2009. bila osmo izvozno tržište, da bi u julu ove godine postala treće, usled rasta izvoza od 58%.
- Ruska Federacija je napredovala jedno mesto, sa 13. na 12. pri rastu izvoza u ovu zemlju za 59%.
- Zbirni udeo ove dve zemlje povećan je za 7,5% na 9,6%, u ukupnom izvozu Nemačke.
- Među „obojenima“ našle su se i Poljska („Poljska u mome srcu“) i Turska, koje, uz Albaniju, potenciram kao mogućnosti za amortizovanje krize kroz preorijentaciju izvoza na ova tržišta (što je, naravno lako reći, a mnogo teško i učiniti).
Da zaključim i ponovim: Srbi treba da se ugledaju na Nemce, da budu vredni, disciplinovani, štedljivi. To, međutim, ne znači da moramo i da ih slušamo. „Slušaj svoje srce, i sve je dostižno“ pevala je u crtaću ptica Palčici. Ne moramo srce, ali računice…
Ja tu pricu o Rusji,Kini i Africi uvek razumem samo u kontekstu trzista koje bi moglo da proguta nase nesavrsene proizvode. Svi koji drugacije tumace tu teznju su neizlecivo zarazeni virusom politicke ideologije koja je daleko veci oglav od religijske dogme.
Srbija malo toga moze prodati Evropi a posebno Nemackoj ,posebno malo moze prodati finalnog proizvoda i sva sustina je u tome ..
E sad na stranu sto i Evropa ali i Istok prisutnost na svojim trzistima uslovljavaju politickom vernoscu i to bespkrupulozno. Nacin na koji se sada veliki obracunavaju sa malima i javno ih ucenju je svakako jednak sa nekadasnjim kolonijalnim aspiracijama. I jedni i drugi su apsolutno savremeni kolonijalisti i to je fakat.
Naravno uvek ima onih koji ce reci da su jedni manji kolonijalisti od drugih pa na kraju povuci i argument bombardovanja i de fakto okupacionog napada i tu im se nista ne moze zameriti i to je fakat.
Zakljucak je da pravda i istina ostaju odrednice koje se ne smeju nikada deliti i traziti u medjusobnom odnosu malog i velikog. To je priroda tako udesila i dala resenje u vidu odrednice koja se zove strpljenje .Strpljenje da mali postane veliki ili da se pak usitni ,stanji i nestane…
Zato je ova tema na koga treba da licimo potpuno dangubna…zelja da se lici na nekoga je dokaz nepostojanja licnosti a to pak vodi pravo u nestanak…