Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017

Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до раста удела зарада у јавном сектору у већини земаља у Европи. И супротно овоме, бржи раст БДП-а од раста фонда зарада у државној управи утиче на пад њиховог удела у БДП-у.

У ЕУ је након рекордног удела од 11% дошло до постепеног смањивања те је у 2014. био нижи него у 2008 (10,3%), а у 2017. је пао испод 10% од БДП-а.

Србија је имала значајно већи удео зарада у државној управи од ЕУ у 2008 (12,6%), и овај удео је благо смањиван до 2014, када је износио 11,7%. Онда је смањен на 10,4%, да би у 2016. (9,8%) и у 2017. (9,5%) пао испод просека ЕУ.

Сада се Србија налази у доњем делу листе земаља по овом показатељу и 10 чланица ЕУ има мањи удео ових издатака у БДП-у од Србије.

Србија даље може да смањује удео плата у државној управи у БДП-у споријим растом фонда зарада у односу на раст БДП-а (номиналног). Пример за то је Ирска, која је брзим економским растом смањила удео са 12,2% у 2009 (12,4% у Србији у тој години) на 7% у 2017.