Удео зарада у додатој вредности у Европи у 2020. по земљама

Евростат је објавио саопштење (линк) по коме су државна администрација и јавне делатности имале највећи удео у додатој вредности у 2020. зато што су индустрија и трговина имале већи релативни пад вредности, а имале су већу додату вредност у 2019.

Евростат: Додата вредност по економским активностима у 2020.

У 2020. години „јавна администрација, одбрана, образовање, здравство и друштвени рад“ је постала најзначајнија економска активност у ЕУ. Ове активности су учествовале са 19,8% у бруто додатој вредности испред индустрије (без грађевинарства) са 19,5% и великопродаје, малопродаје, саобраћаја и услуга смештаја и исхране (17,9%).

На другој страни, најмање важна економска активност у ЕУ била је „пољопривреда, шумарство и рибарство (1,8%), па „уметност забава и рекреација, затим остале услужне делатности и активности домаћинстава и екстра-територијалних организација и тела (3%).

Када се упоређују удели у 2020. са 2019. највеће смањење имале су велепродаја, малопродаја, саобраћај, услуге смештаја и исхране, којима је смањен удео за 1,4 процентна поена (са 19,3% на 17,9%), затим индустрија (са 19,9% на 19,5%; -0,4 пп) и уметност, забава и рекреација; остале услужне делатности; активности домаћинстава и екстра-територијалних организација и тела (са 3,3% на 3%; -0,3 пп).

Насупрот њима додата вредност „јавне администрације, одбране, образовања, здравства и социјалног рада“ повећана је са 18,7% у 2019. на 19,8% у 2020. (+1,1 пп). Раст су имале и активности са некретнинама (са 10,8% на 11,3%; +0,5 пп) и информације и комуникације (са 5,1% на 5,5%; +0,4 пп).

Бруто додата вредност је у 2020. реално смањена у ЕУ за 5,9% у односу на 2019.

Удео трошкова запослених у додатој вредности у 2020.

Када се уђе у базу података о додатој вредности по делатностима постоји могућност да се уђе и о податке о компензацијама запослених као и о платама и доприносима из зарада.

На жалост, за Србију постоје само два податка о компензацијама за запослене и то само за 2018. и 2019. годину па није могућа нека детаљнија анализа о променама кроз време, како се мењао удео зарада и какав је он по делатностима у односу на просек ЕУ и у односу на друге европске земље.

Када се ставе у однос компензације за запослене са додатом вредношћу долазимо до удела рада у новоствореној вредности. Недостаје информација о расподели остатка додате вредности између капитала и државе, али и ово је корисна информација о „степену експлоатације“ користећи се марксистичким речником.

Први поглед на листу, где се на врху налази Словенија а при дну Северна Македонија одмах наводи на закључак да је Југославија била Европа у малом, да је у себи садржала екстреме који су били могући само у великој Европи. Али, као што се Југославија распала, нема светле будућности ни за ЕУ са великим економским, верским, културним и сваким другим разликама.

Највећи удео трошкова запослених у додатој вредности након Словеније (60,8%) имале су Немачка (60,6%) и Швајцарска (60,5%).

На дну листе је Ирска са 29% али је она специфична као седиште великих мултинационалних компанија у областима индустрије и ИТ-а. Следе Турска, С. Македонија и Румунија, а до Србије још мањи удео рада у укупној додатој вредности имају и Италија, Пољска, Грчка, Мађарска и Словачка.

Пошто Словачка и Чешка, одмах изнад Србије, имају најниже џини коефицијенте неједнакости у Европи заједно са Словенијом на врху листе, док Србија припада групи земаља са највишим уз Турску, Бугарску и Румунију, то значи да државе механизмом социјалних трансфера могу да промене степен експлоатације и неједнакости који се формира приликом стварања додате вредности. Удео зарада у додатој вредности у ЕУ кретао се стабилно између 52% и 53% до 2019. и у 2020. је повећан на 54,3% зато што су при номиналном паду додате вредности за 4% смањени издаци за запослене за 1,8% док су остали (капитал и порези) смањени за 6,6%.