Укупан број Срба у Хрватској смањен је за 62.741, што је мало више од једне трећине њиховог укупног броја у 2011.
Удео Срба у укупном броју становника Хрватске смањен је са 4,36% у 2011. на 3,2% у 2021. што је смањење за 1,16 структурни поен.
Највећи релативан пад броја Срба имале су жупаније: Бродско-посавска (-47,3%), Сисачко-масловачка (-42,1%), Личко-сењска (-41,5%) и Пожешко-славонска (-40,1%).
Срби још увек имају удео већи од 10% у укупном становништву Вуковарско-сријемске жупаније.
Срби су у 2011. имали већи удео од 10%, а више га немају у четири жупаније: Карловачкој, Лично-сењској, Сисачко-масловачкој и Шибанско-книнској.
Иначе постоји релативно висока позитивна корелација (+0,68) између пада броја Срба и релативног смањења броја Хрвата, што упућује на демографско пражњење руралних крајева Хрватске. Хрвати су једино повећали број становника у Истарској жупанији.
Хрватска је између два пописа смањила број становника за 9,6%, у томе Хрвата за 8,4%.
Највећи релативан пад броја имали су припадници српске националности за 33,6%. Већи пад од 30% имали су и Русини и Црногорци, а већи од 20% Бошњаци, Албанци, Италијани, Мађари, Словаци, Словенци, Румуни, Бугари и Власи.
Раст броја имали су Роми, Немци, Украјинци, Руси, Турци и Аустријанци.