Податке о вредности робног извоза узете су из базе СТО а о БДП-у у текућим курсевима из базе ММФ-а.
На нивоу света удео робног извоза у БДП-у смањен је са 25,1% у 2008. на 22,7% у 2018. Процес глобализације, који се до 2008. одвијао изузетно брзо, мерено растом удела светске трговине у БДП-у, прекинут је и од тада је успорен. Пад удела последица је пада цена примарних производа. Количина робе са којом се тргује незнатно је повећана у овом десетогодишњем периоду.
Ако искључимо Маршалска острва три земље су у 2018. имале већу номиналну вредност робног извоза од БДП-а и то су биле: Хонг Конг, Вијетнам и Сингапур. У самом врху, са уделом робног извоза већим од 80% налазе се четири (мале) земље из Источне Европе: Словачка, Чешка, Словенија и Мађарска.
Од земаља из нашег окружења С.Македонија и Бугарска су у 2018. имале већи удео извоза од 50% БДП-а. Обе ове земље су повећале и БДП и робни извоз, изражено у доларима.
Србија (38%) се приближила Немачкој (38,9%) према уделу робног извоза у БДП-у. Било би добро да јој се приближила и стандарном становништва а и у другим неекономским параметрима (правима запослених, владавина права…). Али, док је Немачка повећала и извоз и БДП по 6%, Србија је повећала извоз за 75% док је доларска вредност БДП-а смањена за 3%. Србија је смањила удео у немачком БДП-у са 1,38% на 1,27%. Бугарска је повећала разлику у величини БДП-а у односу на Србију са 4,4% на 28,3%.
Зашто се у Србији догодило нешто супротно С.Македонији, Бугарској или Немачкој? Зато што се субвенционишу отварања фабрика које се у Србији баве дорадним пословима, са великом номиналном вредношћу извоза, али уз малу додату вредност која остаје у Србији, па раст извоза не прати и раст БДП-а. При том расту извоза нових фабрика постоји пад производње старих произвођача у Србији па извоз и БДП иду у различитим правцима.
И док извозно оријентисан раст БДП-а постоји и у Румунији и БиХ, утешни примери дивергентних кретања могу бити Хрватска и Италија (Шпанија…): обе земље су повећале извоз а смањиле доларски БДП.
Русија је, као извозница примарних производа у великој групи земаља које су смањиле и вредност робног извоза и доларски БДП.
Док смо ми као Немачка, Црна Гора је ка` Америка: има 8,3% удео, док је код САД 8,1%. И једна и друга су саме себи довољне, што због несумњиве величине, то и због оружаних сила које поседују.