Русија је увела списак непријатељских земаља (линк) који укључује 56 земаља и територија. Већину земаља чине високо развијене земље које су чланице ЕУ и НАТО и оне које спроводе непријатељску политику против Русије.
Да је економски рат почео пре званичне војне помоћи Украјини на почетку специјалне операције указује пад удела непријатељских земаља у укупном робном извозу Русије од 2014. године. Тада је износио 69,1% а у 2021. пао је на 55,9%. Услед санкција Русији на робни извоз извесно је да је њихов удео у 2022. смањен знатно испод 50%.
У периоду од 2010. до 2021. извоз Русије повећан је за 24%. При томе је повећан у непријатељске земље за само 11,8% а у остале земље за 114,4%.
У овом периоду од непријатељских земаља пад номиналне вредности извоза био је само у Холандију, Италију и у Јапан док је у УК (злато) повећан чак за 129,7%.
Међу осталим земљама са великом вредношћу извоз у Мексико повећан је 11,8 пута, у Саудијску Арабију 6,4 пута, у УАЕ 5,7 пута а у Кину 3,4 пута.
Удео Кине у укупном извозу Русије повећан је са 5% у 2010. на 14% у 2021. и вероватно је премашио 20% у 2022.
Од 2014. до 2021. извоз Русије смањен је за 1,1%. При томе је смањен у непријатељске земље за 7,8% док је у остале земље повећан за 63,3%.
Након 2014. међу непријатељским земљама са вредношћу извоза већом од 10 милијарди долара у 2021. извоз је повећан у УК, САД, Немачку и у Пољску.
Извоз у све остале земље код којих је извоз био већи од 1,9 милијарди долара у 2021. је повећан а највише у Вијетнам (3,5 пута), УАЕ (3,2 пута), Мексико (2,5 пута) и Бразил (2,3 пута). На основу мапе непријатељских и осталих земаља, као и географске величине Русије лако је уочљиво да је немогуће санкцијама потпуно спречити њен извоз. Он се може поскупети, учинити мање исплативим (због трошкова осигурања бродова…) али не и потпуно обуставити.