Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање.

Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе и у главним градовима.

Међу регионима ЕУ најмањи удео ових раних напуштања школовања (early leavers) је регистрован у Јадранској Хрватској – 1,7%. Била су још три региона у којима је однос био мањи од 1 у 50, и то главни градови Чешке и Литваније (по 1,9%) и грчки регион Кентрики Македонија (2,0%).

Највећи удео раног напуштања школовања је концентрисан на острвима и периферним регионима ЕУ. Највећи удео у ЕУ имало је Југоисточни регион у Бугарској са 27,2% лица која нису завршила средњу школу.

Мада је удео раног напуштања релативно мали у западним чланицама ЕУ, постоје бивши индустријски центри који су имали висок удео, попут Province de Liège (Belgium) или Nord-Pas de Calais (France).

Међу 35 земаља са подацима (без БиХ и Албаније), Србија се налазила на десетом месту у 2019, са 6,6% лица која су рано напуштала школовање. У Хрватској је најмањи удео ових лица (3%) а при томе и најмања разлика по полу, само 0,1%.

Након Хрватске, најмању полну разлику у избегавању школовања имале су Србија и Чешка – по 0,2% у корист жена.

Већи удео жена од мушкараца који рано напушта школовање је специфичност Србије, Чешке, С. Македоније и Румуније. У осталим земљама већи је удео мушкараца који напуштају школовање од жена.

Међу 326 региона са подацима у бази Евростата, сва четири региона Србије (без података за КиМ), била су у првој трећини листе са мањим уделом раних излазака из школовања. И Србија и сви региони појединачно су остварили овај циљ Европа 2020. Најбоље је стајао Београдски регион на 46. месту, а најлошије Војводина на 105.

На дну листе су региони у Турској.

Удео лица која рано напуштају школовање смањен је са 13,8% на 10,2%, од 2010. до 2019. У Србији је овај удео смањен за 1,7пп, са 8,3% на 6,5%. У посматраном периоду Шведска је задржала исти удео (6,5%), пет земаља је повећало удео (Луксембург, Мађарска, Бугарска, Чешка и Словачка), а 29 земаља, укључујући Србију, је смањило удео ових лица.