Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Удео камата на јавни дуг у БДП-у зависи од: величине јавног дуга и од просечне каматне стопе која се плаћа на дуг. Нека земља може да има дупло већи дуг од друге земље, али и мања релативна плаћања за камату уколико је просечна каматна стопа више него упола мања. Стога не треба да чуда да Србија има исподпросечан удео јавног дуга у БДП-у, али да има један од релативно највећих удела камата у БДП-у у Европи.
Удео камата у БДП-у у Европи је смањен са 2,7% у 2008 на 2% у 2017. У Немачкој је смањен са 2,7% на 1% и ова земља предводи у рестриктивној политици јавних финансија.
Србија је у 2008. имала један од најмањих удела камате у БДП-у и овај удео је нагло растао достигавши рекордних 3,2% у 2015, од када је смањен на 2,7%. Надајмо се, да ће се наставити ово смањивање, како услед раста БДП-а, тако и услед пада удела јавног дуга у БДП-у и нижих каматних стопа на јавни дуг.
Већи удео плаћених камата од Србије имали су у 2017. само: Италија, Португалија, Исланд, Грчка и Мађарска.
