Евростат је објавио саопштење (линк) о производњи парадајза у ЕУ где у бази постоје подаци и за остале европске земље, укључујући Турску, али нема података за Русију, Украјину, Белорусију и Молдавију.
Подаци нису савршени па сам на основу збира за ЕУ додавао податак за Немачку или Словенију који недостаје до збирне вредности, са нашег Косова и Метохије касне подаци, што је и код Албаније случај и мене је овде интересовало само да дођем до наших удела у тој Европи, где Турска често има већу производњу од свих 27 чланица ЕУ заједно.
Могу се направити и корисни прилози о томе како је у Србији смањена производња парадајза, лука и другог поврћа због увоза из Албаније, што ћу кад нађем мало слободног времена и учинити.
Колона о процентима у односу на ЕУ означава колико би смо увећали производњу ове Уније, уколико би смо се за њу коначно удали и ове производе унели као наш мираз. Пошто потенцијална млада има већ пуних 21 година мишљења смо да се никада неће ни удати. А када видимо мираз Турске и колико она дуго чека, сасвим је извесно да неће.
Турци нам краве, као и УК, ове лепе мираџијске статистике, али морамо и са њима да се суочимо као са меродавнијим. Код пет производа имамо већи удео од једне петине у укупној биљној производњи у Европи и то су малине, вишње, шљиве, остало бобичасто воће и соја. Од 10% до 20% удела немамо ни код једне биљке а кукуруз је близу границе са 9,6% и још само сунцокрет (5,2%) је изнад 5% од укупне производње у Европи.
Од два до четири процената имамо код 10 биљака (диња, купус, остало поме (?) воће, дуван, јабуке, грашак, остале житарице, поврће, крушке и кајсије).
Пошто нисам зналац за биљну производњу, попут поврћа (Brassicas) могуће је да сам негде унео и збирне и појединачне вредности неких биљака.
Могуће је да смо међу пет највећих произвођача у Европи код пуно биљака до 2% удела, у зависности од степена концентрације на пар или више највећих произвођача.