Удели Кине и Г7 у светској економији и доприноси њеном расту, 1990-2023

Портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуњин изјавила је да: је у садашњој фази Кина „мотор број један светске економије“, да више доприноси светском расту него све чланице Г7 заједно (линк). Ова изјава је заслужила да се изврши провера у ММФ-овој бази података World Economic Outlook database.

Једно поларни свет настао је распадом Совјетског савеза почетком 90-тих година прошлог века и тада је удео Г7 земаља у светској економији износио доминантних 50,5%. Кина је тада била не 4% светског БДП-а, мерено куповном снагом валута, а садашња Русија је била на преко 6% (4,8% у 1992. након оштрог пада у тој и претходним годинама).

Кина је од 1990. године имала константни раст удела у светском БДП-у и први пут је смањила свој удео у 2021, за само 0,06%, са 18,55% на 18,49% да би у 2023. требало да достигне нови рекордан удео од 18,93%. У овом периоду Кина је повећала удео у светској економији за 14,9 процентних поена.

Чланице Г7 су у овом периоду имале пад удела у свим годинама изузев у 1994, када су имале исти као и у претходној години, затим у 1998, када је финансијска криза погодила Русију и источну Азију и у 2015. години, када су повећале удео за 0,3 процентна поена.

Да би се повећавао удео у светској економији потребно је да нека земља има већу стопу раста од просечне, те да њен допринос укупном расту буде већи од њеног уделе у светском БДП-у.

Са приложеног другог графикона избрисане су 2009. и 2020. година јер је у првој раст светске економије био минималан (па би на графикону допринос Кине био 554,4% а Г7 -525,1%), а у другој је остварен пад светског БДП-а (где су чланице Г7 учествовале са 60,7% у том паду а Кина је са +35,5% заправо са више од једне половине неутралисала тај пад), па би скала доприноса морала да буде до 600, а што би нам минимализовало увид у крупне промене које су се у овом дугом периоду догодиле.

У 2015. су чланице Г7 једини пут оствариле раст удела у светској економији након 1998. и то се догодило услед слома цена примарних производа и у тој години је смањен удео у светском БДП-у Русије, Бразила и Саудијске Арабије.

Од 2002, изузев 2015, допринос Г7 земаља био је увек испод 30% расту светске економије и оне су се управо и спустиле на тај удео у њој.

Насупрот њима, Кина је стабилно повећавала допринос расту светске економије, а максималан допринос имала је у истој 2015. – тачно 30% – што значи да је у тој години већина сиромашних земаља имала мали раст или пад БДП-а услед слома цена примарних производа.

У 2023. се очекује да ће Кина учествовати са 25,5% у укупном расту светског БДП-а а чланице Г7 са 22,5% што чини изјаву кинеске пот-паролке спољних послове истинитом.

Судећи по оштрини пада цена примарних производа могуће је да ће доприноси, па тиме и удели, Кине и Г7 бити већи од пројектованих у бази ММФ-а.