Учесталост криминалних дела у Србији 2019.

Уколико се мисаоно иде са аналогијама, а без провере чињеница, живимо у заблудама. Моја заблуда је била да је највећа концентрација криминалних дела у Србији у Београду (линк). Када се ставе у однос подаци о правоснажно осуђеним лицима по месту извршења кривичног дела са бројем становника долазимо до податка да је у Београдском региону најмања учесталост кривичних дела, а да је највећа у Војводини.

Када се Београд упореди са областима, седам области јужно од њега има мању стопу криминала: Колубарска, Нишавска, Шумадијска, Пчињска, Златиборска, Рашка и Моравичка.

Највећу стопу криминала по областима имају Пиротска и Севернобанатска што упућује на најинтензивније граничне прелазе.

Када ставимо у однос 29.788 осуђених лица са бројем дана у години долазимо до у просеку 81,6 кривичних дела дневно или толико лица које је учествовало у мањем броју кривичних дела.

Број правоснажно осуђених лица може да се односи и на кривична дела учињена у претходним годинама и овај број не мора да буде близак броју кривичних дела које полиција евидентира.

Постоје напади на имовину, попут џепарења у градском превозу, која оштећена лица не пријављују полицији, али су принуђена да ваде нова лична документа након што се пљачка изврши.

„Част“ Београда као центра криминала у Србији бране Стари град на првом месту и Савски венац на петом. Између њих се налазе општине са граничним прелазима, Димитровград и Кањижа и Бела Паланка у којој се становници жале на ново придошле младиће спречене да пређу границу Србије ка Мађарској и Хрватској.

На дну листе налази се 17 општина у Србији јужно од Београда и само три у Војводини. Када искључимо Ниш и Ваљево, углавном се ради о општинама са малим бројем становника већином у осталим насељима која нису градови а нису ни названа селима.