У Србији смањен број Срба за 627.911!

И наставља да се смањује.

Приликом пописа 2011. у Србији је било 5.988.150 Срба док је приликом пописа 2022. било 5.360.239, што значи да се број смањио за 10,5% или за споменутих 627.911.

Оволико смањење броја Срба резултат је негативних демографских кретања и емиграције и симболично последица бацања (барем) пет атомских бомби на Србију: економске, медијске, културне, западних вредности и идиотизације.

Смањен је број становника већине других народа, и то по стопама већим од пада за Србе (чак и Рома за 10,6%), док је повећан број Албанаца који су бојкотовали попис становништва 2011, Руса 3,2 пута (са 3.247 на 10.486), осталих за 23,3%, Југословена за 16,5% и Бошњака за 5,9%.

Повећан је број становника са непознатом националношћу 3,9 пута, са 81,7 на 322 хиљада и то је последица додавања у попис становника особа које нису директно пописане, а што доводи у питање да ли је у Србији приликом пописа било 6,6 милиона лица, или је било око 6,4 милиона и мање.

Удео Срба у укупном броју становника Србије, без података за АП Косово и Метохију, смањен је са 83,3% у 2011. на 80,6% у 2022.

Када се у Србији анкетира нека појава у којој је 80% становника за нешто, или против нечега (санкције Русији, на пример) до сада је било лако проценити број аутошовиниста на око 3,3% што је било 237 хиљада становника најужег подручја Београда и Новог Сада српске националности.

Уколико и даље буде приликом изјашњавања по неком питању око 80% становника за или против постављеног питања, мораћемо полазити од претпоставке да је око 77% Срба и још 3% припадника других народа било у истом анкетном расположењу.

При паду броја Срба за 628 хиљада њихов пораст су имали Град Нови Сад (за 20 хиљада) и четири београдске општине: Звездара, Вождовац, Земун и Сурчин и то у збиру за 20.643.

У осталих 156 општина (рачунајући београдске, али не и општине других градова), број Срба је смањен за 668,6 хиљада.

Највише је смањен, не рачунајући Београд (-56,2 хиљаде) у Лесковцу (-21,9 хиљада), Нишу (-18,3), Краљеву (-17,4), Крушевцу (-16,3), Смедереву (-12,9), Крагујевцу (-12,7) и Шапцу (-12,7 хиљада).

Поређења ради: „Sredinom 2022. godine u Crnoj Gori je bilo 617 213 stanovnika“ (https://www.monstat.org/uploads/files/demografija/procjene/2022/Procjene%20stanovnistva%20i%20osnovni%20demografski%20indkatori%202022.pdf)