U Igrištu se 40 godina deca ne igraju: DEMOGRAFSKA KATASTROFA SRBIJE

У Србији без КиМ има 4.617 пописаних насеља (можда сам неко грешком прогутао, а насеља у општинама Бујановац и Прешево нису пописана). У том броју је и 11 насеља без и једне пописанe особе.

У 8 насеља има по један становник чија се старост у време пописа кретала од 49,5 година у Скраднику код Сјенице до 89,5 година у Јаворју код Власотинца. Ово је уједно и најстарије село у Србији уколико је бака пописана у септембру 2011 године још увек жива. Уколико није, конкуренти су јој Мркавица у општини Лесковац (86,5 година), Алдина Река  у општини Књажевац (82,5) и Колуница у општини Сурдулица (82,5 година старости).

Игриште је стављено у наслов текста јер док укуцавам податке размишљам и о називима сваког села, зашто се тако зову. Игриште је у време пописа становништва 1953. године имало 519 становника у време пописа 2011. имало је 24 и спада у села која су највише релативно изгубила становника. Има десетине мањих села, са по мање од 200 становника након Другог светског рата која су до 2011. нестала, али о томе ћемо у неком новом посту. Сад, када Жалица смањи број становника са 119 на 5 то је у складу са називом села, али када се то догоди Игришту, онда нешто није у реду.

Мање од 10 становника имало је укупно 86 насеља, мање од 100 имало је 955 насеља, а мање од хиљаду становника укупно 3,697 насеља, што је тачно четири петине укупног броја, и у њима је пописано 1.150.248 становника, што је 16% укупног броја становника Србије. У овим насељима је било 42.917 деце млађе од 5 година што је 12,9% укупног броја деце тог узраста, што указује на чињеницу да је изумирање много већи проблем у мањим местима, али истовремено се подацима које ћу изнети прикрива дубина демографског проблема у већим местима. Села нам одумиру, то је највећи друштвени проблем у Србији, али брзина којом ће већи градови остајати без становништва ће тек постати алармантна. Али ми смо друштво срећних људи па никога није забринуо пад броја становника општине Лесковац за преко 12 хиљада од 2002 године.

А одумирање је последица нерађања. У 563 насеља у Србији није рођено ни једно дете (могуће је да је рођено и пресељено до пописа) од септембра 2006. године до тренутка пописа крајем септембра 2011 године. У овим насељима је живело 26.191 лице, а највеће међу овим насељима је Тамнич у општини Неготин са 246 становника од којих ни један није млађи од 10 година.

Међу ових 563 насеља у 409 није било детета млађег од 10 година, што значи да је у 154 било деце узраста од 5 до 9 година. Млађег од 15 година није било у 338 насеља, од 20 година у 277 насеља. Да не бих даље набрајао у 136 насеља није било ни једне особе млађе од 40 година. У ових 563 насеља било је више старијих од 80 година (3.483) од оних који су имали мање од 35 година (3.249).

Прилажем табелу 50 од 136 насеља која нису имала млађих од 40 година, а рангираних према броју становника. Просечна старост у свим овим насељима је преко 60 година.

Сад следи поређење насеља у Србији са најмање деце са оним где деце релативно највише има, а то су насеља у општини Нови Пазар. На жалост, Албанци су бојкотовали попис становништва те се не можемо послужити њиховим светлим примером. Мур и Побрђе су  села у Новом Пазару где буја живот. У њима укупно има 7.058 пописаних становника у чему 721 дете млађе од 5 година. Истовремено у 26 насеља у Новом Пазару која су већином српске националности није рођено ни једно дете 5 година пре пописа а у 22 ни 10 година пре пописа.

Када излистамо насеља у Србији према броју деце млађе од 5 година потребно нам је 1.044 насеља, у којима је живело 73.432 становника у време пописа, да би смо (укључују и 563 без рођених) дошли до 722 детета што је упоредиво само са два села поред Новог Пазара! У скоро четвртини свих насеља рађа се укупно деце као у два села! Нека живи живот у овим пазарским селима, и нек деца имају срећно и здраво детињство, и било би лепо када би имали сличних примера у остатку Србије како живот буја, а не гаси се.