Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%):

„У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%.

Храна, пића и дуван су имали раст цена од 10,2%, у односу на јул 2019, што је утицало на раст укупног нивоа цена за 3,07%. У томе је раст цена свињетине износио 85,7%, утичући са 2,32% на укупни ниво цена, или са 86% од укупног раста (2,32% од 2,7%).“ Бројеви различитог значења су се случајно подударили.

Просечна цена увоза у Кину свињетине повећана је са 1,48 евра, у новембру 2018, на 2,47 евра у јуну 2020.

Највећи добитници овог раста цена су земље извознице у Кину, и то Шпанија, САД, Немачка, Бразил, Канада, Данска, Холандија, Чиле…

Кина је 20 пута повећала количину увоза свињетине, са 0,1 милиона тона у 2001, на 2 милиона тона у 2019. Само у 2019. количина увоза повећана је за 67% у односу на 2018.

У 2019, број свиња (2.903 хиљада) у Србији повећан је за 4,3%, у односу на 2018. У односу на рекордан број свиња у 1984. (5.492 хиљаде) број је готово преполовљен (-47,1%).

Да се вође наше велике револуције са почетка XIX века преврћу у гробовима није новина, то траје већ годинама од како имамо дефицит у размени свињетином. И свињама, живим, али нам оне овде нису тема.

Број свиња у Србији упоредив је са бројем из 1959, када се обнављао сточни фонд, након што су Немци, окупатори, током рата појели готово све свиње у Србији. После њих су и комунисти, од септембра 1944. па до краја рата, а и касније, кроз принудни откуп, штету чинили српским сељацима. Нису баш за све Немци криви.

У дефицит у трговини свињетином Србија је ушла у 2008, и у 2014 се појавила велика нада да ћемо обновити фонд свиња извозом у Русију. Али нада је кратко трајала, а безнађе је све веће јер се остварују рекордне вредности увоза, макар из Хрватске у 2019.

Извоз свињетине из Србије у 2020. (подаци за 4 месеца) смањен је за 97,6%, са 4,7 на 0,1 милиона евра, док је увоз повећан за 8,3%, са 20,6 на 22,4 милиона евра, при чему је из Немачке удвостручен (са 4,7 на 9,6 милиона евра). У два рата Немци су нас окупирали војницима, а сад окупацију спроводе кроз пласман свиња и свињских прерађевина у Србију. И данас, као и у време Другог светског рата, стотине хиљада становника Србије ради за паре у Немачкој (и тада су ратне заробљенике поштено плаћали), само што сада више наши сељаци не тове свиње за немачку војску.

Кумулативан дефицит у трговини свињетином, „од како се Србија осамосталила“, износио је 215 милиона евра, али је само у последње три године износио 131,4 милиона евра, уз тенденцију да се из године у годину нижу нови рекорди у увозу и вредности дефицита. Прва половина 2020. то наслућује.

Лепа вест је, упркос паду извоза за 97,6%, регистрован по један контејнер свињетине који је фактурисан на Кину, у марту и у априлу, али се из кинеских података то не види, па се вероватно ради о реекспорту свињетине из Шпаније, Немачке или Хрватске.

Србија је, подаци су за 2017, и даље велики и интензивни узгајивач свиња, макар Војводина и Шумадија и Западна Србија, мерено односом броја свиња према броју становника.