Према подацима Еуростата (http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9030500/4-29062018-BP-EN.pdf/e0f8618d-e979-4996-b5ba-462580d6f08d) у 2016. години више од трећине становника ЕУ (37,9%) није имало туристичких путовања ни унутар своје земље ни у иностранство. Међу њима 47,8% је навело да су спречени из финансијских разлога, 19,5% из здравствених разлога, 20,2% је било без мотивације за путовањима, 13,3% због породичних обавеза, 15,8% због радних или образовних обавеза и 10,8% из других разлога.
Да бисмо наслутили како ствари стоје код нас треба да погледамо податке за Бугарску и Румунију које су нам по развијености најблискије. У Бугарској 70,2% становника старијих од 15 година а у Румунији 76% нису имали туристичка путовања. Међу њима 50,1% у Бугарској, а 55,3% у Румунији нису путовали из финансијских разлога.
Из нашег саопштења о туризму знамо да је у 2017. у Србији регистровано 3,1 милиона долазака домаћих туриста и 1,5 милиона ноћења страних. Подаци не садрже број старијих од 15 години, нити на основу њих можемо да наслутимо колико је укупно становника Србије имало домаћих туристичких ноћења (јер подаци могу садржати исте особе више пута).
На основу податка да је у 2016. укупно 138 милиона становника ЕУ имало ноћења како у ЕУ тако и у иностранству, тако и само ван ЕУ, можемо доћи до процене да је око 0,4% њих за одмор изабрало Србију (0,54% укупно, умањено за млађе од 15 година).
Следећа табела је илустративна, јер наши подаци садрже сва ноћења, а Еуростата само старијих од 15 година, али је мотивисана сазнањем о томе из којих земаља релативно највише становници бирају Србију за своје путовање.
На првом месту је Бугарска, испред Румуније и Хрватске. Следи Грчка па Словенија од несуседних земаља. Мађарска је још једина са више од 1% становника који бирају за путовање Србију. Мали број промила код већине европских земаља, када је избор Србије у питању, указује и на бесконачну могућност за даљи раст броја ноћења у Србији из ЕУ (не рачунајући као ограничење смештајне капацитете).